Српски сион

С тр . 854.

Б р . 48.

гарандија,- коју смо ми у стању понудити, но коју стс ви као иравославни Срби с нама дужни озкивотворити, јер што таква црква донесе, биће донето, што она заклони, биће сачувано, што она брани, биће спасено. (Живо одобравање.) Ту гаранцију дужни смо и по дену највећег самопрегора остварити, јср само у том знаку можемо иобедити све супостате, само тако можемо себе одржатп као православпи народ српски.. (Тако је!) Славни саборе! Ја не могу да се успнем до оног станишта, којем је г. иосланик др. Михајловић израза дао, а којем су мимо права на заједнички пзбор свештеничких посланика за сабор и мимо права на избор пароха сва друга „крвљу стечена ирава" — „за ђубре"; (с ле вице поричу; с деснице: тако је речено!) моје груди нису прожмане оном љубављу епроћу вере нрадедовске, срце ми и разум нису опијени оним родољубљем, да бих у овом нашем критичном ноложају- могао и смео рећи: „нек остане ио старом", јср то значи напуштање автономије власти државној; или да бих могао очитовати: „нек остане и даље, незадовољан, ко је и до сад био", (с левице : тако је ! — с десницс : жалосно !)

јер то је рат, и то рат брату рођеном, а ја сам уверен, да то само трећем користи. (Тако је!) На иротив, ја кад бих с°- уверпо, да се тог трећег могу само тако оиростити, ако један део несумњивих ирава својих по својој вол.и иренесем на брата ми рођена, ја се као православни Србин, а то треба овде сви да смо, не бпх ни за часак омишљао да то учиним, јер брат је брат и ближи од странца, а крв није вода п не може то бити, нанме не у чланова садашње наше јерархије, која је радом својим до данас иоказала, да цркви п народу само добра жели. (Живо одобравање. Тако је !) Стојећи па изложеном начелном станишту, ја ведра чела а мирне душе ирелазим преКо овог нашег автономног Рубикона, будући уверен, да ћемо тиме разорити картару сањарија, предрасуда и разних подвала, која се и у нар. цркв. автономији дигла већ небу иод облаке, те с тога одбијам оба иротивнредлога, а примам овај устав за основ специјалвој раснрави, где ће нам се прилика дати, да га још боље уеавршнмо у корист и на спас цркве и народа. (Живо одобравање и живахно: Живео! — Беседнику честитају!)

ОТВОРЕНА РЕЧ СВОЈИМ БИРАЧИМА СТ. БЕЧЕЈСКОГ И ЖАБУБСКОГ СРЕЗА.

На изјаве неноверења, које ми стигоше са разних страна изборног мн среза, изјављујем пре свега отворено и без страха, да сам вољно, а са чистом и мирном душом гласао, да се нредложени нацрт „Устава" прими за нодлогу сиецијалној дебати. Па ако је икоме у сабору нужно и потребно, да оправда и образложи свој глас и положај на сабору, нужно је то мени, јер сам и у сабору самом као и ван њега на пољу, у изборном ерезу, изложен сваковрсним неоправданим н безр азложни м н а 11 адај и м а. Ја се не мислим бранити од тих безразложних нанадаја, јер они, који ме нападају, јесу махом људИ слободоумни, па можда и слободоумннји но што треба, — а нрема слободоумним људма ваљда је и мени дозвољено послужити се слободоумљем. Мени се чини, да право или баш радпкално

слободоумље значи, да се човек м о ж е и с м е нослужити својим умом и повести за својом памети, а не да своју слободу снута у ропске ланце слободоумних радикалних деспота и безразложних насртљиваца. У првом реду ме је то моје слободоумље довело у странку којој сада принадам, а ваљда тек неће хтети нико оспоравати, да један члан сабора може нмати потнуне личне слободе у иогледу држања свога на сабору, јер ако би то хтео когод оспоравати, тај би био мрачњак и назадњак, јер се тобоже бори за широка ирава народна, а овамомује пеповол.на лична слобода и слободоумље п самог народпог застуиника! Лична слобода п уверење, савест и потреба душе моје довела ме је међу ираве и истините пријатеље цркве наше н народа нашег. Па за то не може ми моје уверење п моју слободу алтерирати, не може ми глас човсчанске н свеште-