Српски сион

Ј5 р . 48.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 855.

ничке савестм угушити ни сва вика из изборног ми среза, па ни недостојни нападаји радикала, које ја са достојанством од себе одбијам, не може поред реченога ни с тога, што се баш с те стране нагдашава, да је наша највећа автономна тековина саборско устројство од 1875 г. а у §. 4. тога устројства изрично стоји, да пародног заступника не може везати ник а кв а инструкција о д с т р а н е б ир а ч а! Оно пак што сам пред изборни сабор обећао, то сам часно и поштено одржао, јер сам по партијској дисциплнни гласао против еадањега св. натријарха! У погледу предложеног „Уетава" руководе ме једино разлози мога уверења, које се опет ослан,а на моју савест (ма да је „Застава" нри истунању моме из радик. клуба још пролетос, писала „да се попо боји шибе Георгијеве ;" аја те шибе не видех до данас поднтнуте ни против оних, који је можда заслужише!). Као што рекох, у погледу предложеног „Устава" руководи и мене и странку, у којој имам част чланом бити, слободно уверење; у делима пак мога уверења не може ме ни ласкава реч па ни претња ни грдња и подвала свакојака, ма с које стране долазила, алтерирати! Нека ма ко био приступи и рече, да сам евоје пређашње уверење променуо — том ћу одговорити, да н и к а д а и и ј е з а з о р н о н и срамотно своје лошије уверење бољ и м у в е р е њ е м заменути! Савест моја и моје садашње увсрење каже мн, да вања да се махнемо дон-кижотских послова, који никоме ништа користити нсће нити ће бити од потребе ни цркви ни народу, већ који само немилице троше народну снагу! Оволико имадох да речем ради оправдања мога положаја, као и гласа, кога сам дао да се предложени нацрт устава прими за основу специјалној дебати. А што се тиче енунцијације радикалног к.туба, у којој јавља Сриству на све четир страпе, да мене као недостојног из своје средине као и странке избацује, морам овде у кратко изнети у правој боји целу ту ствар. Под уреднпштвом г. Ст. Јовића, иосле одржане епархијске скуиштине у Н. Саду, изашла је на првом месту у „Застави" она несмислена нотица о ручку, кога је св. патријарх дао у почаст својим гостима, епархијским скушптинарима. Ја сам у своје време, састав се после

тога са истим г. уредником лично, приговорио п рекао му, да ми се такове ствари (које су мимогред буди речено сасвим приватне природе) не свиде, на још у листу, који хоће даје озбил.ан орган и први међу листовима своје врсте Исти г. Јовић рече тада, да у будуће тога неће бити. Доцније изађе нознати чланак г, Јовића нанерен против св. патпијарха, члаиак, кога ја нп као Србин, ни као свештеник ни као посланик нисам могао а да не осудим — јер је окомљен био против највишег достојанственика наше автокеФалне цркве у овим земљама. И ја сам осудио онај поступак и изјавио председништву радик. клуба, да у клубу, којег члан може и сме онакве енунцијације чинити иротив свога срнског натријарха, ја никако места не могу имати. Уједно сам изјавио, да остајем у странци и на даље. Еада сам на сабор дошао, разговарао сам са више чланова сабора о стању у ком смо, н о стању које би ваљало да наступи у нашем нар. цркв. животу и размишљао сам о томе. Ношто сам промислио о струјама, које владају, био сам на чисто са собом. У том се нађем у срн. читаоници у Карловцнма са др. М. Михајловићем, који ме запита, да ли ћу доћи у клуб радикални ? Одговорих му, да остајем при својој изјави од пролетос. На питање му, да л' нисам можда „дивљак", и да л' припадам страици, одговорио сам, да онај нисам и да више нисам ни у странци, на што он неколико финих и лепих израза употребившп оде на ручак у двор, камо је иозван био. И сад долази радик. клуб и закључује, да ме избацује из к л у б а и с т р а н к е — кадајавећдавно нисам чланом клуба а од скора ни члан о м п ар т иј е. И ст у п и о с а м и з с т р анке н р е и е г о ш т о ј е к л у б и м и с л и о д о п ети з а к љ у ч а к! Н е х т едох се дуже о д ав ати ф а нт ом и м а и с а м о о б м а н а м а, нехтедох и д а л, о д а г р а д и м к у л е у в а з д у х у и д а о б м а п, у ј е м н е о б а в е ш т е н и н а ш н а р о д, и за то напустих и радикални клуб и с т р а н к у. Подигла се читава граја, баца се дрвл,е и камење, ничу неноверенице п шта тп још евега нема — а све за то, што тобоже напуштам нар. права, што припомажем, да „дин-душмани" српског рода: срнски иатријарх и српске владнке,