Српски сион

Стр. 856.

„СРПСКИ СИОН."

бр . 48.

проте и попови, честити синови српзки Дане Стапковић, Мане Грбић, др. Максимовић, др. Јагић, др. Недељковић и др. хоће да нокосе автономију, хоће да издаду и продаду народне тековине крвљу и знојем стечене!!! Веа1а 81трНс11а8! — мора човек са Хусом узвикнути. Нека сваки без срџбе п гњева промисли о свему, што се на сабору за ово време рекло, нека на тенане и без предрасуда прочита све говоре, на ће увидети, ко хоће да учврсти на сталном и природном темељу нашу автономију, и ко је хоће да еманципује од страног и туђег утицаја! Људима који то хоће, тенденцијозно се под-

меће и иодвал>ује оно, што ни у ену сан.ати нису могли! Време ће показати, а историја ће пресудити непристрасно, да су ти људи искрени пријатељи и цркви и народу били. На крају имам да речем још само мојим сентименталним парохијанима изборницима у Тителу, да ћу се даном приликом осврнути на њихов „чувствителан" иоздрав и да се п за љих Богу молим, да им оирости, јер не знају шта чине! У Карловцима, 19. новембра 1892. Емил Степанов, парох, посланик.

— (Са срп. нар. цркв. сабора.) Ми смо у овоме листу иочели доносити опширније извештаје о радњи нашегнар. цркв. сабора, али кад је отиочела генерална дебата о предложеном „народно-црквеном уставу," те потекоше многи дуги, значајни и безначајни говори, ми морадосмо црестати са донашањем опширнијих извештаја, те у данашњем броју доносимо само неколике говоре наших цркв. нар. заступника, које саопштавамо или ради значајности им, или с тога, што исти говори из страначке тесногрудости — нису у другим јавним листовима саопштени. Ма да смо и овоме броју као и иређашњем још један читав табак додали, ипак још не могосмо донети у овом броју ни све одабраније говоре. Знаменити говор нрослављеног беседника нашег г. М а н о ј л а Г р б и ћ а донећемо у посебном додатку уз будући број овога листа. Исто тако донећемо у будућем броју овога листа и беседу најбољег познаваоца наше цркв. нар. автономије г. дра Нике Максимовића, а уз то ћемо саонштити још и ведру и духовиту беседу г. С т. В. П о п о в и ћ а и изврсну беседу саборског извеетиоца г. Ј о с и ф а Ј а г и ћ а. Генерална расирава о предлогу народно-

ТА црквеног устава довршена је у понедељак, 16. новембра о. г. — довршена је пак тиме, да је предлог за „народно-црквени устав" са већином од 2 гласа примљен за подлогу специјалне расправе. За предложени устав гласали су са д а: Високоиреосвећена г. г. епископи 1. Нектарије, вршачки 2. Мирон, пакрачки 3. Никанор, темишварски и 4. Михаило, горњо-карловачки, за тим нар. заступници : 5. Ђорђе Бекић, 6. прота Ђорђе Влаховић, 7. нрота Јевтимије Вукадиновић, 8. прота Мане Грбић, 9 Миле Дракулић, 10. Јован Живковић, 11. Милан пл. Зака, 12. Јосиф Јагић, 13. Стеван Јовановић, 14. Јустин Коњовић, 15. прота Љубомир Купусаревић, 16 Др. Ника Максимовић, 17. парох Мојсије Мајсторовић, 18. прота Јеремија Мађаревић, 19. Др. Тодор Недељковнћ, 20. нарох Јован Новаковић, 21. Илија Перкаћански, 22. Душан Поновић, 23. Стеван В. Поповић, 24. Коста Радослав, 25. Михајило Рогулић, 26. архимандрит Иларион Руварац, 27. Др. Ђура Ружић, 28. Емил Степанов 29. Петар Слепчевић, 30. Александар Стојачковић, 31. Дане Станковић, 32. Никола Теодоровић, 33. прота Јован Штековић, 34 ирота Милан Ћирић, 35. Милан Пејиновић, 36