Српски сион

Б р . 48.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 829.

па до дана даиашњега; она заиста постаде оно дрво, које цео свет осељује — °) постаде мајка народима, која их је све у наручју своме носила и на грудима својима хранила за виши живот. Народи дођоше и прођоше, црква стајаше уз љихову колевку и над њиховим гробом; она не нрође. Нова нокољења искрснуше, наступнше нова времена; и оиет свега нестаде, а црква остаде. Шта и шта пута вараху се ненријатељи њени, да еу је сатрли; већ се спремаху, да мртвом телу, као што мишљаху, копају гроб. Алп као на ново рођена изиде она, сваки пут, из огња гоњења. „Прва, једина и најдубља тема светске историје," право примећује Гете 7 ) ,, којој су све друге подложне, јест сукоб певеровања и вере". А и историја је доказала на свима својим листовима, да је њој, носиљи вере, заиста удахнута нераспадљивост, као што рече отац првих векова 8 ); та зар пе указују сви велики, светско-историски догађаји на руку божју, која невидљиво, па опет тако видљиво њима управља. Како, дакле, да се објасни религијозна сумња? Као ирвиузрок религијозној сумњиморамо означити незнање праве природе и потреба човечјега духа, криво или једпострано схваћање, што је право сазнање и наука. Побожна мајка, ноштован учитељ усадише у душу детињу семе вере, а с вером мир, ред и морал, наду и блаженство. Млад човек дорашћује, веле му, да је разуман, а све да му и не кажу, он то сам себи вели, и оп уображава себи, да има много више разума, него што и сам вели. Е сада разум хоће да разуме, бујна сна6 ) Мат. 13, 32. 7 ) У „Западно-источном дивану." Тијер рече једном приликом: „Да је мени у рукама истина вере, ја бих ју расејао ио својој отаџбини. ГИто се мене тиче, милији ми је хиљаду пута народ, који верује, него који не верује. У народа који верује, има више одушевљења, кад се тиче духовних дела и више иројства, кад треба да брани своју величину." (Код Д ипанлу-а, у спису против Ренана. Нем. превод стр. 185.) 8 ) 1гепаеп8 а(1у. Наегев. III. 24: „Своју веру добисмо од цркве и чувамо ју, а н>у дух божји увек подмлађује, пошто он, као ванредна драгоценост у доброј посуди, подмлађује и себе и посуду у којој је. Тај зар дар поверен је цркви, као за оживљавање створења, да се сви чланови заједничари оживљавају, и у њему је заједница с Христом т. ј. свети дух, залог нераспадљивости."

га духовна хоће да се огледа, да све схвати, све појми, хоће да ирисвоји свуколику област истиие. У млађаном жару, кад све духовне моћи расту и развијају се, кад иема потребна пскуства у духовном раду и не познаје природе човечјега сазнања, кад га окупи нека лажна надриученост, која све забацује, забацује оно, у чему се слажу сви векови и сви духови, забацује сваки авторитет, сваку истину, док се пред његовим духом не потврди и то с евиденцијом потврди, — тада се човек лахко подаје обмани, да може ући у траг суштини свију ствари и подићи застор, који застире погледу човечјем тајне природне и духовне, као што нам је оцртао песник у „Фаусту." 9 ) Он још не зиа, да кажемо речима поменута песника, како је „тајносна природа у по бела дана" и да „пред духом одмах пуцају јазеви, како он пође у дубљине," као што врло умно вели II а с к а л. Па хоћемо ли за то покудити тежњу за дубљим сазнањем и знанственим разумевањем? Није нам ни на крај памети. Али ми одбацујемо оно начело, које ноставља сумњу за бакву свакој пауци, јер је то начело лажно, ненрилично и не д а с е о ж и в о т в о р и т и не само у религијозним питањима, него и што се тиче сазнања чисто човечанских истина. Та не разликује се у том философски образован човек од необразована, што је овај уверен о религијозним и моралним иитањима, а онај двоуми о њима, да их на ново гради у своме духу и на другом темељу. Образован човек је нанреднији просто у том, што уме да поткрепи разлозима и гледа да с помоћу науке уздигне до евиденције оне идеје, које прост народ држи за истините и е п оср е д н о, наиме пре сваке реФлексије, али за то о и е т п е б е з р а з л о г а. Врло истинито вели о томе Балмес 10 ): „Без извесности ие може бити ни говора ни о чулном, ни о 9 ) Фаустов предузетак је узалудна титанска борба, да се докопа апсолутнога, интуитивнога познања, као што је у Бога; то беше од искони најаче искушење духу, који тежи за познањем. Упор. Бб 1 т . 3, 5. „па ћете постати као богови и знати, шта је добро шта ли зло." Коначан дух сазнаје ствари и себе сама цигло из појава; то сазнање иије иикада равно непосредном посматрању суштаства. 10 ) РппЛатепШ-РћПоборМе I. књ. гл. 3.