Српски сион

Бг. 50.

„СРИСКМ СИОН."

Стр. 877.

гана еиарх. власти, нотпуно одели од парохпјског звања некоје пркв. општине. И г. др. И. Вучетић је своје обећање донекле заиста и испунио, јер он је сутра дан, у седници саборској, држаној 14. новембра, у своме дугачком говору рекао пред лицем сабора ове речи: „Што се тиче избора протонресвитера, ту ја признајем, да је он орган консисторије и епархијских власти, као што др. Максимовић рече, али зато не могу признати, да је овакав досадањи начин избора неправедан и да би требало, да протопресвитра епархијске власти бирају, као што је у предлогу одборском, јер је он уједно и нарох дотичне општине. Кад би он био само орган епархијских власти, а не и парох, само би онда могао иристати, да га по предлогу одборском епархијске власти бир а ј у, иначе не. Ја д р ж и м, д а у о п ш т е код нас нису иротопресвитерати добро устројени ни по овоме начину, како до сад постоји, ни по томе како се сад од стране одбора у уставу предлаже, него би по моме мишљењу најцелисходније било, кад би се могло тако удесити, да протопресвитар не буде парох једне општине, него даје само пр от о нр е свит ар без парохије, дакле ј едино и искључиво само орган епархијских власти. И кад би тако било, онда не бих имао ништапротив тога, да га епархијске власти и бирају. Ја држим да би се то дало и извести, јер кад би се протопресвитерати тако устројшш, оида не би био потребан протопресвитарски помоћник, те тако би се плата од 600 Фор., која је но нредлогу о дотацији њему намењена из јерархијског Фонда, могла још у неколико новећати, а осим тога још и допунити с прирезом на општине дотичног протопресвитарског округа, или другим којим начином, те тако би могли поставити само протопресвитре, који не би били уједно и пароси и тиме би се постигло то, да би имали добро уређене нр от о ир есвит ер ат е, да би протопресвитри били само органи епархијских власти, које би их и постављале, а општини се не би ускра-

тило право слободног избора свога пароха. (Одобравање са свих страна). То сам само онако узгредно као једну мисао бацио, и држим, да би се о томе могло ј ош размишљати, ако би се дало извести; ал међутим никако не могу пристати, да протопресвитре именују (?) епархијске власти, ако би они били уједно и пароси дотичних ошптина".*) Цитирали смо ево дословце речи и мисли г. дра И. Вучетића у погледу избора окр. протопресвитера, цитирали смо их, јер су то и наше речи и наше мисли, које смо г. доктору и дан нре, но што су изговорене, и пре тога више пута, у томе смислу и правцу саопштавали. Тима речима нак и мислима не треба никаквог коментара. Г. дру И. Вучетићу нрипада слава и признање, што је он једини у сабору дао израза мишљењу: како би се питање о избору окр. протопресвитера најбоље и најпрактичније могло решити. Он ј е једини истакао мисао: е би најб оље било звање окр. пр о топр е свит ер а са свим оделити од звања парохиј ског, те да прота буде ирави прота — а парох само нарох и ништа више. Шта више г. др. И. Вучетић дао је израза своме уверењу: „д а би се то дало и извести", те је покушао да изнесе и начин, како да се то изведе. А што је најглавније, г. др. И. Вучетић је изјавио, да, кад би се протонресвитерско звање од парохијског оделило, он онда не би имао ништа нротив тога, д а окр. прот опр е св ит ер а саме епархијске власти бирају. Иа кад је г. др. И. Вучетић са свим нашао ирави кључ, како би се то спорно питање најбоље и „пај целисхо дниј е" решило, и кад је он држао „да би се то дало иизвести" — за што ниј е онда иоднео у томе смислу позитиван предлог сабору?! Не можемо ни замислити, да он таквога предлога само због тога није хтео сабору подносити — да буде више спорних тачака, о које ће се разбити од свих тако јако жељени споразум! На за што ипак није поднео сабору тај свој уместан, целисходан и практичан нред-

*) Види 138. бр. „Браника" 3. стр.