Српски сион
Вр. 52. 'Ј=
„СРПСКИ СИОН."
ско у себр! неговао и носио Бога у својој души". Не захтевамо ми као погодбу за сазнање више и религијозне истине, да влада вечита тишина у душп, не ремећена никаким противним мислима, не помућена никада страсном ускипелошћу; јер тако потпун мир, тако савршеиа, хармонична израђеност целокупна унутарњега и спољнога човеку мало је коме у део пала и то је баш дејство саме религијозне истине, која борави на дну душе. „Истина ће вас избавити". 34 ) Не тражимо ми да престане и да се доконча борба између нижега и вишега човека, између чулности и духа, разума и страона о т п о ч н е,
и
нокварен,
бежи
од светлости као ооле-
сти:
него баш хоћемо да ,*т г .
да се душа Једном озОиљно лати, да сама себе ослободи, да се не противи истини, јер ју само она може избавити, да се више не подаје као робиња без своје воље оним мрачним силама. што но се пелом претегом, којом чулан, видљив живот тишти срце, вешају о наше ноге и притежу нас земаљском и пролазном. Она не треба више да „држи истину божју у неправди", као што значајно п дубокоумно каже апостол; 35 ) она треба да се отвори светлости одозго „која обасјава свакога човека, који долази на свет". 3( ') Што је обилежио апостол, у по-
менутим речима,
као
прави, најдубљи и је-
дини узрок незнабоштву са свима његовим ужасним заблудама и неисказано страховитим злочинима — неправду, која стаје на супрот божанској истини, — то вреди и за наше доба и за сва времена: морална заблуда повлачи за собом интелектуалну као преку последицу; јер разуму су људском крајне жиле у срцу. „Срце", вели Паскал „има своје разлоге, о којима разум ништа не зна". Кад је човек у заблуди 84 ) Јов. 8, 32. 8б ) Рим. 1, 18. 8в ) Јов. 1, 9.
сно око што „мрзи на светлост", 37 ) јер га она вређа и „не иде к светлости, да не покарају дела његових, јер су зла". „Светлост је за свако око", вели један новији писац 38 )
„али није свако око за светлост'
„Одба-
вели апостол тума-
,и за то отпадоше од вере".° 9 ) „И са свим право", додаје уз то
цише доору савестчећи рећи господње !". 39 ) „И Ј о в а н 3 л а т о у с т и 40 ) „јер каки ј е живот, така Ј'е и наука; зато су многи опет пали натраг у незнабошко идолопоклоништво. Јер да их не мучи страх од будућности, потрудише се, да се по што по то увере, е је све лаж, што учи наша религија". Кад ј 'е Павле изишао пред римскога проконзула Филикса 41 ) и њему, подмитљивом судији и прељубнику „говораше о правди и о чистоти ио суду, који ће бити, тада", као што прича св. писмо, „уплаши се Филикс и одговори: иди за сад; а кад узимам кад, дозваћу те". То је најунутарњија историја душе многих и многих; истина им натерује бледило у лице, за то одбацују сваку озбиљну мисао. која дубље засеца, јер је она несносан опомињач. „Ко ће да поднесе", вели код Цицерона 42 ) епикурејац ВелеЈ*, „јарам вечитога господара, кога се човек мора боЈ'ати и дан и ноћ и кој'и ништа не заборавља? Та и кад старост и малаксалост, преситост и изнуреност сломију снагу страсти, још и онда остају у срцу трагови њена убитачна делован.а и васколики духован правац и поглед на свет одређују још увек, мање или више, прошли утисци и начин мишљења, дуга навика на страсна узбуђења и машта. 3 ?) Јов 3, 20. 38 ) Ф а ј хт е р с л е б ен, ЗаттН. \Уегке књ. III. страна 219. 89 ) 1. Тимот. 1, 19. 40 ) Нот, V. 1. т ЕрЈа!. I. ас1 'ПтоШ. ') Дела Апост. 24, 25.
42 ) Г)е па(ш\ Леог. I. 54.
• —
(Наставиће се). 1
ШШТЕНМА ДОТАНИЈА М СРП. НАРОДНО-ЦРКВЕНОМ
(Наставак).
У седницн саборској од 26. нов'ембра о. г. настав.Ђена је расправа о уредби за дотацију свештенства. Пре него тто се прешло на даљу специјалну расправу, изабрана су но јучерањем за-
кључку она лица, која ће класиФиковати ноједине парохије. У тај одбор изабрани су: за архидијецезу прота Ј. Вукадиновић и Лаза Обреновић; за бачку дијецезу нрота Милаи Ћирић и др. Стеван Малешевић; за будимску: нрота *