Српски сион

С тр . 910.

„СРПСКИ СИОН."

Ј. Мађаревић и Евг. Думча; за вршачку: свештеник Душан Радуловић и Никола Павловић; за темишварску: свештеник Јован Новаковић и Мата Косовац; за пакрачку: ирота Штековић и И. Добровић; и за горњо-карловачку дијецезу : свештеник М. Мајсторовић и II. Шорак. Њ. Светост патријарх напомиње 7 да осим ове господе, којој спада у дужност да свој иосао ураде, могу и остала господа ту својим саветом ирипомоћи. После тога прешло се на наставак специјалне дебате о уредби за дотацију свештенства. Чита се §. 3. у ком се говори осесији и накнади за сесију. С в е ш т е н и к И. Перкаћански вели ; да је одштета за сесију врло мала. Земља је сада више на цени, па према томе и аренда. Подноси овај исправак: „Сесију ужива парох где је има, или где је буде, а где је потпуно и никако нема, добија парох за мањкајући део или за целу сесију саразмерну накнаду у готовом новцу". После још неких исиравака примљен је овај нараграФ по редакцији већином гласова, а сви исправци су отиали. Известилац чита §. 4, који говори о парохијалним домовима и станарини. Поднесено је више исправака, али је већином гласова примљена редакција. Чита се §. 5., који одређује какви имају бити парохијални домови И на тај парагра® иоднесени су неки иснравци, али је исти'без измене усвојен. Чита се §. 6, у ком се наводе дужности, које евештенство има бесплатно вршити. И тај је параграФ цримљен без измене. Парагра® 7., у ком се одређује наплата ! за душестаратељске дужности, примљен је такођер по редакцији. Примљен је и §. 8 , који говори о пристојбама за издавање званичних исправа. После више предлога, који су поднесени на §. 9. у погледу системизованих помоћника, решено је, да се тај парагра® уиути редакционом одбору, да га на ново редигује. §. 10. о личним помоћницима, нримљен је без измене по редакцији. Чита се §. 11, који гласи: „Администратору нарохије припада цела парохова илата. Но 1 ако он има своју парохију, онда нриход од се-

сије упражњене парохије утиче у епарх. фонд дотичне дијецезе". Тај је параграФ примљен са додатком свештеника М. Крајновића: „Када се парохија која упразни, добија парох администратор ноловицу плате, а друга половица утиче у свештеничко-удовички фонд". §. 12., о дотацији ђакона се 500 ®ор., примљен је по редакцији. Чита се §. 13. о додатку на плату окружних протопресвитера. II р о т а М а н о ј л о Г р б и ћ нредлаже, да сви нротопресвитери добијају поред плате I. класе доплатак од 300 Фор. Изв естилац пр ота Вукадиновић предлаже, да остане редакција, али да се у место 4°/ 0 стави 3°/ 0 . Нри гласању прима се већином гласова редакција са исправком проте Вукадиновића. §§. 14. 15. и 16. примају се без измене. У тим параграФима говори се о нлати протопресвитерског помоћника, о слободном подвозу ради вршења душестаратељских дужности ван места и о бесплатном подвозу за нротоиресвитера кад званично путује но оиштинама. Чита се §. 17., који говори о разрезу парохијала. Никола Гавела предлаже, да сваки брачни пар плаћа 2 ®ор., а половина брачног нара 1 Фор., а не 1 Фор. и односно 50 новч. С т. Ј о в и ћ предлаже, да се у тај параграФ уметне, да износ, који плаћа појединац, не сме прећи 60 Фор. и да се помоћ појединим парохијама издаје саразмерно из јерархијског Фонда. М. Крајновић предлаже, да се последња алинеја изостави и да се наређења тога параграФа протегну и на пакрачку дијецезу. 11 р о т а Ш т е к о в и ћ је одлучно за редакцију. Изјављује, да се у пакрачкој епархији не може плаћати парохијал по брачним паровима. Свештеник Михалџић противан је предлогу И. Гавеле. У Барањи се то не може извести, јер је народ тамо сувише оптерећен из^ државањем српских вероисповедних школа. Пристаје уз редакцију. Коста Радослав држи, да је нужно, да се на нежењенељуде удари већи намет, јер би требало наше младе људе натерати да се жене. Предлаже, да сви они, који се после тридесете го-