Српски сион

Б р . 52.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 911.

дине не ожене, плаћају 10% од нлате односно пензије или чистог прихода. (Смеј ) Његова Светост патриј арх-председник мисли, да би најбоље било, кад би се парохпјал плаћао по брачним паровима, јер иарох служи сваком једнако, и не служи имању него поседнику тога имања. Кад би се плаћало 2 Фор. годпшње од брачног пара, дошло би 4 новчића на недељу — а толико изда свака српска кућа просјаку недељно. И. Добровић иристаје на предлог, да се илаћа највише по 2 Фор., али није рад да се оитерети народ, јер има у Славонији задруга, у којима је по 10 брачних нарова. Он је вољан жртвовати и више за своју лепу веру. Ми тамо горе живимо међу људима, који врло мало троше на веру, а то су унијати, па може усљед великог терета многи наш свет отићи у унијате. Др. И. Вучетић нрихваћа предлог Н. Гавеле, али жели, да се одреди највећа свота, која ће се прирезом за парохијал разрезати. С тога нредлаже, да се после речи „десет постотака" (т. ј. лрирез на државнп порез) дода и ово: На појединп брачни пар ие може се у то име више него 50 Фор. распорезати. При гласању примљен је §. 17. по редакцији са исправком Н. Гавеле, да брачни пар нлаћа 2 ®ор. а иодовина брачног пара 1 ®ор., и да последња алинеја изостане. Чита се §. 18., који говори о томе, кад се има прирез парохијала разрезати. С т. Ј о в и ћ мисли, да би нротив одлуке енарх. адм. одбора у погледу нриреза требало оставити право призива на саборски одбор. Већином гласова прима се § 18. онако како је редигозан. §. 19. прима се без измене, а у њему се казује, да ће разрез парохијала учинити епарх. управни одбор, ако то црквена општина својом кривицом не изврши. §. 20. говори о побирању парохијалног нриреза. Прота Љуб. Купусаревић нримећује, да је овај парагра® нејасан и замршен, Тамо стоји, да црквена општина треба присилно да истерује парохијал, уз асистенцију политичке власти; но он мисли, да бп требало баш обратно. Црквена општина ваља да даде само податке, а политичка општина да истерује. Ово је важна ствар, јер се овде радп на томе, да свештеник уредно добија нлату. Најбоље би било, да се

парохијал купи заједно са порезом, но то је против автономије. Предлаже, да се овако каже: Црквени је одбор дужан тај заостатак парохијала надлежној среској власти, односно по варошима дотичном варошком магистрату пријавити, који ће заостатак парохијала овршбеним нутем на начин прибирања државног и општинског пореза утерати и утерану своту црквеном одбору уручити. Ако црквени одбор то пропусти учинити, пријавиће то дотичној спарх. власти сам парох, а епарх. власт има у првој својој седници ову нријаву решити, и то своје решење ради извршења надлежној политичкој власти саоиштити, која ће на горњи начин постунати. Парох Максим Живковић изјављује, да су свештеници у бившој Крајини били задовољни и са платом п уредним добијањем исте. Ако се укине рескриптуално наређење, ми ћемо остати тако рећи без плате и настуииће десператно стање. Предлаже овај исправак: „У бившој војној Крајини пак нека остане рескриптуално наређење, и нека општинска власт, која купи државни порез, побира и парохијал и свештеника месечно у нанред исплаћује". Њ. Светост патријарх: Тамо, где су до сада свештеници примали плату од политичке власти, примаће и од сада. Прота Штековић подноси овај исиравак: „Потребу исказују црквене општине, а иарохијал побирају и свештеннке унапред исплаћују политичке власти". Прота Ј. Мађаревић: Државна власт неће пристати на то, да власти купе парохијал и наплаћују свештенике, јер то нема нн код других народности. Ово је питање врло важно; ако се оно сретно реши, отклониће се највеће невоље. Прихваћа предлог проте Купусаревића. За тим је примљен овај предлог у начелу заједно са исправцима и упућен је редакционом одбору, да га према иредлоЗима по ново редигује. У саборској седници од 27. новембра о. г. нродужена је специјална раснрава о дотацији свештенства. Епископ Мирон Николић наводи, да у јучерањој седници §. 17. није примљен по редакцији, него је усвојен предлог Н. Гавеле, да се илаћа по 2 Фор. од брачног пара, а 1 Фор. од половине брачног пара. Он је о томе премишл,ао и чини му се, да је то много; боље би било, да је остало I Фор. од брачног пара, а