Српски сион

С ТР. 912.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 52.

50 н. од половине брачног пара Не зна како је у другим епархијама, ади зна да то у епархији пакрачкој не може бити. У пакрачкој епархији има истина парохија са доста верних, али су готово сви врло сиромашни, и ти сиромаси баш плаћали би три четвртине целог парохијала. Моли, да сабор свој јучерањи закључак стави ван крепости, и да се прими тај парагра® онако, како је по редакцији предложен, ако не за све, а оно бар за пакрачку епархију. Евгеп Думча слаже се са епископом Мироном, п то поглавито с тога ; што је тако и у будимској дијецези. Моли, да се тај парагра® узме по ново у претрес. И. Добровић потпомаже предлог епископа Мирона. Предлог еп. Мирона прихваћају још и др. И. Вучети К, Никола Павловић в прота Прица. Прота Ј. Вукадпновпћ јавља, да се одбор, који је изаслан да састави списак парохија, јуче конституисао и да је изабрао њега за свога председника. Одбор тај довршиће данас свој посао; али пре тога тражи нека упутства. По рескрипту су биле разне поделе. Тако је у једном месту било пароха I., III. и VI. класе, а то је неправедно. Требало би донети наређење, којим би то уредили. За проте као парохе није ништа предвиђено. По рескрипту су могле проте бити пароси последње класе, као што је то случај у Карловцима. Каже се, има проценат; но тај је тако мали, да се њиме није могла изједначити плата н. пр. карловачког проте са осталим наросима прве класе. То је неправедно, те моли, да се дотични парагра® тако измени. Свештеник Душан Радулови11: Овако не ћемо доћи до цели. Сваки час ћемо доћи у прилику, да ћемо морати нешто мењати. Предлаже, да се седница саборска претвори у конФеренцију, у којој би се могли договорити о целој уредби. (Гласови: Не ћемо, не треба!) Барон Ј. Живковић: Има један начин, ио којем би могли доћи до цели, а да се Форма не повреди. С обзиром на исправке, а и на то, што још нисмо готови, предлаже, да се то поврати редакционом одбору. Њ. Светост п ат р иј ар х-пр е д се д ник мисли, да би се тај одбор могао повећати или •спојити са оним старим. — Прима се.

Решено је, да се §. §. 17 и 13, заједно са исправцима врате редакционом одбору, да их редигује. После тога ирешло се на даљу специјалну расправу дотационе уредбе. §. 21. примљен је без измене и гласи: „Парохијално свештенство прима плату своју и односно накнаду за сесију и стан од црквене онштине месечно у напред". На реду је §. 22., у ком се излажу изводи за подмирење свештеничке плате у горњо-карловачкој дијецези. С в е ш т е н и к М. М а ј с т о р о в и ћ подноси на алинеју в.) овај исправак: да се годишња субвенција повиси на 16.000 и да се сваке године у напред исплаћује, и то за то, хпто се свештеничке плате ранијим наређењем пзједначују. Усљед тога изједначења настаће мањак од 29.000 Фор. Ако би га морао сам народ подмирити, морали би му продати и кућу с главе, јер су материјалне прилике у горњој Крајини још врло лоше. Код нас има саразмерно врло мало чиновника и трговаца, те би они мало плаћали, него би сав терет пао на кукаван народ. Епископ Мирон предлаже, да се у место „из неприкосновеног" каже, да се субвенција даје „из јерархијског Фонда", јер је и цел тога Фонда, да потпомаже свештенство. Лаза Обреновић прихваћа у начелу Мајсторовићев исправак, али тражи субвенцију од 20.000 Фор. Барон Јов. Живковић: Кад смо изједначили свештенство, морамо повисити субвенцију за горњо-карловачку дијецезу. Он иредлаже, да се каже: даваке се потребна субвенција, без означења своте. Др. Миша Михајловић: Нико не може бити у начелу противан томе, да се помогне, само треба знати како и од куд, а да се ни један фонд ие оптерети. Он ће доцније иредложити, да се издају манастири под закуп, па ако се то ирими, могла би се од тога новца давати припомоћ. Д. Прица и Ј. Јагић нридружују се иредлогу барона Живковића. Одлучено је најпосле, да се овај §. уступи редакционом одбору заједно с исправцима. §. 23., у ком се говори о том, ко је ослобођен од па -рохијског приреза, —- примљен је без измене. §. 24. гласи: „Побожне Фундације, ремунерације од школа, болница, апсана. и других из-