Српски сион
В р . 53.
„СРИСКМ СИОН."
С тр . 925.
бесне, венцем врлине и прегорења, заслуга и пожртвовања. — Поврати се красота подобију божијем, засија се лице божије на лицу сина човечиј ег ! Пуна је ризница доброг и племенитог, разумног и човекољубивог, погодног и користног, лепог и узвишеног, братског и очинског, славног и великог, са којом се обогатише многи у име заслуга Христа Спасител.а. 0 кад би сваки од позваних тражио тога блага, кога рђа не квари, нити крадљивци подкопавају! Ако данас можда није све онако, како би могло и требало да буде у хришћанском свету овом, ако се порок укорењује, зло осиљава, разврат одомаћује; ако се пакост и злоба, мржња и завист, сујета и гордост све то чешће види и опажа; ако се безверје руга вери и побожности, то такове појаве најбоље показују какав је човек без срца и образовања хришћанског; да, оне опомињу на реч божију, упућују на пут спасења, вичу на мане и погрешке у друштву и породици, у школи и васпитању; оне откривају немоћ људску у њезиној голој слици, цртају дух човека непросвећена духом еванђелским, и износе тегобе и искушења, са којима се срета живот хришћански. Но ма како велика сва та зла била, не могу она дело руку божијих нити спречити, нити чим год умалити, јер високо стоји град, кога Бог на живом камену хришћанске вере за све векове подиже; као гора уздиже се моћ духа хришћанскога, и нема силе, која му одолети може. Било је и бива кадшто, да и читав народ окрене лице своје од Створитеља и Спаситеља свога, да помрачени ум људски погази закон божији, погрди светињу, наружи правду, изврне Богом установл>ени ред и поредак, бива, да се греху и нокварености попусти, страсти и разузданости да се на вољу припусти, али после свију таких странпутица и блудња остаје само срамота и понижење, јад и горко кајање. „Суши се трава, цвет опада, али реч Бога нашега остаје до века". (Ис. 40. 8.) Света црква Хвистова, која чува истине вечне, која брани све, што је добро и небесно од кварежи и пропасти, не зависи
иити може као дело руку божијих, као вечно царство Христово зависити од превртљиве ћуди људске ; она се не мења према приликама светским, нити се управља по духу времена; за њу нема времена ни околности, она је свагда једна и иста, свагда сушта реч божија. Она живи и делује тајанствено у срцу људском, врши велики задатак свој у миру и тишини, као свети квасац, као животна топлота, и свагда је у пуној снази и светлости својој; па што је већа и страшнија непогода, која преко ње прелази, тим се сјајније указује као сунце после црне буре, тим се јачи из ње чује глас: „Лзх Господк Кога вашх и ненз/м^наккга". Ово вам казах, љубезни моји, да познате Онога, који од вечности о вама промишља, да познате Сина, који се рађа од Оца спасенија вашег ради, да познате царство његово, цркву свету, којој по благодати и ви припадате, да радост ваша, коју вам данашњи велики празник доноси, буде већа, и вера ваша чвршћа. Вера у Исуса Христа Сина Божијег, коју ви исповедате, биће вама, који поштено мислите и добро желите, у помоћи, те ће труд ваш бити благословен, рад успешан, живот сретан овога и онога века. Вера православна, којом се ви поносите, закрилиће вас и заштитити домове ваше од порока и трулежа, којим је напуњен данашњи свет. Света црква православна, коју ви прихватисте од отаца ваших, и пригрлисте као матер своју, која вас храни и негује духом својим благим, научиће вас трпити у злу, и ви ћете јуначки сносити беде и невоље овога света; она ће вам показати путеве, којим ходише славни прадедови ваши служећи Богу и отаџбини верно, частно, и ноштено; упознаће вас са светињом олтара свога, у коме љубав жртву приноси; откриће вам благо велико, благо добрих дела, славних задужбина; приказаће вам слике српских светитеља, и учиниће вас достојнима поноснога имена вашега; па кад се дигне бура и неиогода, кад се таласи светског метежа у бесноћи на вас набаце, ни мало вам нахудити неће, јер ће стан ваш бити град цара великога, коме ни огањ пакла одолети не може. Ни сен смр-