Српски сион

С тр . 926.

Вг. 53.

ти раслабити вас неће, јер ке јака вера, тврда нада ваша у нотомству победу славити и дела ваша, труди ваши сачуваће име ваше дично. Нека је слава во вишњих Богу нашему, који нас чува и одржава, да се данас тако као и ире толико стотина година слави и иразнује у храмовима и домовима нашим свето Рождество Христово; нека нам свето буде име Његово, да у светињи до века пребудемо ; нека нас окриљује цнрство ГБегово, царство мира и љубави, да се синовима Његовим наречемо; нека нам буде свагда у срцу воља Његова, да се

од њега никада не отуђимо, но у Њему да живимо и умиремо. То желећи и од Бога молећи поздрављамо вам свето Рождество Христово, нову Годину и свето Богојавленије у тој нади, да ћете у нераздружној и непомућеној заједници са Господом и Спасом нашим Исусом Христом пребивати у све даие до скончања века. Амин! У Карлорци, 1892. године од рођења Христова, а патријаршествовања нашег треће. Горе поменути смирени Патријарх Георгије Вранковић.

~0<=>^с

(Наставак).

Разлог томе појаву није тешко увидети ; та једап атом прашине помути ноглед оку, па нам цела околина изгледа унакажена. Срце и воља утичу на човечји дух и познање, тихо, тајно, чисто једва слутимо, али баш тим јаче, тако, да могу најбистрији разум смести, најоштрији суд помутити. Згодно вели о том један новији философски писац : 43 ) „Боља човечја засеца непосредно и принципијелно у свако знање и познахве. Јер воља је у крајној инстанцији баш оно самоодрећење мишљења, по коме мишљење може да пренусти власт, над својим мислима, и нужном и самовољном мишљењу. Нећу ли ја да сазнам, нећу ли да слушам своје нужно мишљење, на да схватим себе самаи своје суштаство нрема нужним мислима, о н д а нећу никада ни доћи до сазнања". Још и БаконВеруламски примећуј е : 44 ) „Човечји разум није чиста светлост, него га помрачују воља и аФекти; за то се он служи науком за своје цељи и држи оно за истинито, што он жели, да буде истинито". Истина, да је религија ирисно скопчана с првим и најнепосреднијим чињеницама самосвести и да нам се показује као прва,

43 ) ■ У л р и и; и, Сгптс1ргте1р с!ег РћИоборћхе I. стр 44 ) N0^. ого-ап. I. 41.

најопћија, најшира потреба, као закон човечанства; истина, да су докази о истинитости и божанствености Хришћанства тако поуздани, као једва икоја чињеница историска, 45 ) али опет воља човечја даје правац за испитивање духу сазнаоцу и бира предмет, који ће дух да посматра; за то је воља, у неку руку, виша, моћнпја и универзалнија од сазнања, које ради, мање више, по њој и по њезину потицању. И тако она може да се одвраћа од свега, што нротиворечи њену нагињању, или се занима тим само површно и нузгредно, да се тим већим задовољством ода на оно, чему ју привлачи унутарње сродство и саможив интерес. Ето разлога, као што примећује Л ај б н и ц, за што душа налази толико средстава, да се одунире истини. „Система нашега мишљења", вели Фихте „често је само историја иашега срца. — Све моје уверење потиче из мога осећања, а не из разума; и поправљање срца води правој мудрости". „Право рећи, све стоји до осећања", вели Гете. 46 ) „Где је њега, ту врцају и мисли и каково је оно, таке су и мисли". У таком моралном расиоложењу упо-

4б ) Бисмо ли могли рећи, да је еванђеоска историја измишљена ? Ама тако се не измишљава; и историја о Сократу, у коју нико не сумња, потврђена је са мање сведоџаба, него историја Исус-Христова Коиаеаи, ЕшПе IV. 46 ) 8ргисће 1п Ргова- Кн> III. 238