Српски сион

Б р. 1 .

Ја држим, славии саборе, да није тако, и да овај прекор није уместан, јер да му има места, то би онда изгл едало, да смо ми чланови одбора петнаесторице саградили од старог материјала зграду нову, али штетну — а међу тим ми смо урадили оно исто, што се урадило при грађењу нове гимназијске зграде карловачке, где се узело старо земљиште, уиотребио се стари материјал а новога узело и додало само онолико колико је било нужно. Ја ћу доиустити, да има у нашем народу људи, којима је та нова гимназијска зграда немила, јер им нису мили они, који су је саградили и им<? своје на чело јој ставили, али да ће мени когод доказати, да је стара гимназија карловачка била бо.ља од ове нове — то је немогуће; па тако се не може ни то доказати : да еу наше старе автономне уредбе боље од овога предложеног народноцрквеног устава. А ако устав тај није некоме и некоме мио — за то не следи из тога, да не би био народу и цркви од користи. (Живо одобравање — с деснице.) Но господин посланик др. Миша Михајловић био је тако добар, те је признао, да у овом новоме уставу има много ствари које су добре, али рече, да су у њему добре мале и незнатне ствари а да су баш оне капиталне ствари бутун рђаве. (Тако је! — с крајње деснице.) Према томе схватању мала је и незнатна ствар, што је овај устав јасно и тачно, иодесно и добро обележпо делокруг црквене општине, црквеног и школског одбора општинскога — а капитална је ствар, хоће ли свештеник бити председник општине или ће општина бирати себи председника. Према мишљењу дра Мише Михајловића,

мала Је и незнатна ствар, што се овим уставом зајемчује стално састајање епархијских скунштина, одређује јасно и целисходно делокруг епархијских власти, ујемчује правилап и пепрекидан рад њиховпх органа — а капитална је ствар, што ће епископ кандидовати чланове консисторије, што ће консисторпја оцењивати п кандидовати стеченике за парохе, и што ће епархијске власти бирати проте. По схватању дра Мише Михајловића мала је и незнатна ствар, што се овим уставом еманципује наша црква и њена автономија од наредаба и налога државне власти, мала је ствар и то : што ће наше врховне митрополијске власти решавати све наше послове самостално и коначно, незнатна је ствар још ито, што ће се нашсабор са стајати периодично, што ће изидану зграду наше народно-црквене автономије изнутра све то боље дотеривати и уређивати — а капитална је ствар то : што 25 посланика свештенпка, кад их буде бирао само клир, неће моћи овде у сабору нашем заступати либералан или радикалан правац те подуиирати једну или другу странку — него ће морати заступати овде у сабору по избору и иозиву своме клир, заступати учење наше свете цркве, говорити и радити онако као што их упућује чувар, тумач и бранич наше свете вере — св. архијерејски синод наш. Ал' да, најважније, најкапиталније је то: што тада свештенички заступници на овоме народно-црквеном сабору иеће моћи говорити и гласати у сабору онако, као што их уче и упућују главни и одговорни уредници наших политичких листова! (Такоје! — с деснице. Није тако! — с левице.) (Свршиће се.)

—' — 1

1§ I, I 2 ш I, ® а — (Епарх. Консисторија горњо-карловачка) држала је у Плашком 26. нов. 1892. своју редовну седницу. У тој сједници ријешено је између осталих предмета ово : 1. Досадањи админ. парох. боројевићке, јереј Г. В. премјештен је за администратора парохпје ердутске у Сријему, додије-

љене му од архидијецезалне консисториЈе, а по претходноЈ' дозволи внсокопреосв. г. епископа дијецезана нашег Михаила; управа пак бороЈ - евићке нарохије новјерена је јереју Ј. В. до даље наредбе. — 2. Јеромонах Д. II. шаље своју „исповједну свједоџбу", за год. 1892. — Узето на знање. — 3. Позвати предсједника пркв. општине јошанске, јереја Д. Б., да у року од 14