Српски сион

Стр. 14.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 1.

мо ; што му се подерала постава, тпто се лице иоФотало, што нема рукава и што су му џепови нропали — али дугмад на њему, та су истина још добра, моћиће поднети као и нова! (Велики општи смеј.) То није лепо, то није ни братски; но сад већ што му драго — не ћемо ни мн вама остати дужни на овој љубави. Па сад опростите, господо, да ионешто приметим на поједине тврдп.е мојих поштованих предговорника. Нека ми пре свега допусти поштовани мој посланички друг, др. М и ш а М и х а ј л о в и ћ, да се обазрем на неке тврдње у његовом говору. Говорећи о предложеном народно-дрквеном уставу рече: Кад се мења овако важна установа, морају они, који предлажу оваку важну промбну, иавести за њу важних и коренитих разлога. Ово што је изнесено у ирепоруку новог устава, није довољно, разлози су ти врло мршави, није нам речено на име : да су досадање уредбе наше р!>авете није образложено, за што оне да се мењају. Држим да сам добро схватио и навео ову изреку поштованог др. Мише Михајловића. (Тако је! — с крајње левице.) Према овоме и овакоме схватању: све оно гато у дојакошњпм уредбама није означено да је рђаво — мора дакле бити даје све добро. По томе поштовани др. Мигаа Михајловић држи, да не треба мењати н. пр. уредбу о нашим општинама, јер нам онштине под том уредбом за чудо напредују и цветају. Цркве се блистају и иуне су побожног света, школе светле и дупком пуне ђака, црквеио- огшггинске благајне набрекле од новаца, тутори весели, јер ни једном не птушка чела за клобуком — та опгатински су рачуни сви добри и исправни! — свештеници по васдан само венчавају и крштавају, дотација им тече уредно као сат, учитељн богато награђени, па купују куће и земље, — народ наш моралан, вредан, трезвен и напредује орјашким кораком. Отарији причају млађима, да је међу Србима било некад и Назарена, али да еу они одавно обесили своју „Сионску харФу" о врбу, па се опет вратили својој старој прадедовској вери. Па кад тако цветају нагае црквене оигатине, како пам неби цветале нагае епархије? По иривременој уредби о епархијама еиархијске власти раде тачно и уредно као сахат — проте и гаколски реФеренти не избивају из опгатина, као да

су екзекутори — епархијске скупгатине састају се сваке године редовио, контролишу епархијске власти, подижу о трогаку својих епархиота средље и вигае гаколе, нросветне заводе и силне друге добротворне уетанове. Па тек како ли је у врхунцу и у средигату нагаег автономног народно-црквеног живота? По мишљешу иогатованог др. Мигае Михајловића, а под утицајем „благоутробне" деклараторије, привремене уредбе о митрополитском црквеном савету, уредбе о саборском устројству — и ту мора да је све лепо и добро. Митрополитске власти раде своје послове редовно, извргаују своје наредбе тачно и брзо, подносе опширне извештаје о раду своме и о стању народа и цркве сабору; сабор се састаје иериодично, дотерује и усавршује све уредбе, отвара обилне и нове изворе за натапаље нагаег народно-црквеног земљигата; народ вољно и тачно плаћа верозаконски принос, враћа саборске трогакове и оснива својим приносима све нове и нове народне Фондове, и ако ово родољубиво пожртвовање народа јога дуго овако устраје, мал те неће попуцати обручи на оној старој народној каси са „пјатобравијем" ! Па тек како мора нод овом садањом уредбом манастири да су нам уређсии ? Економија мапастирска сва сређена и напредна, по манастирским нотоцима тече мед и млеко, манастири пуни учених калуђера, који читају књиге староставне и шарају златна слова по сребрној артији. Једном речи: по схватању дра Мнше Михајловића све су наше старе уредбе добре, јер није доказано, да су рђаве, па је под њнма у нас све сито и дебело, све добро и напредно, све лепо и светло — а међу тим зна то поштовани др. Миша Михајловић, као што знамо и ми: да то није ни близу тако, да су многе наше уредбе привремене, па и оне што су сталне, да нису потпуне и да су и те нагае уредбе много криве, гато је у нашем народу, у цркви нагаој на миогим местима јад и жалост, пустога и немар, те можемо уздахнути као онај песник из Футога са речима: „Куд погледим свуд је тама"! Погатовани посланик др. Миша Михајловић рече дал>е и то, да гледајући овај нови устав, види да је саграђен од старога материјала, али да је ова нова зграда пароду нантем немила. (Тако је! — са крајње левице.)