Српски сион

„СРП СК И СИ ОН."

В р. 1.

беђен тај склоп, да га изненадни вали за тренут ока не цоруше!? И како стојимо са автономним властима и органима; наиме како стојимо с' њима у ногледу дисциилине, аукторитета и у оиће: у обзиру потребне автономне свести код свих тих органа? Шта тек да питамо о одношају нар. цркв. автономије нрема држави? Или да се дивимо зар свему том, како је Даиас и до данас? Како стојимо са мирским, а како са монашким свештенством ? Како стојимо са радом автономних органа и власти у свакој грани автономног живота? Или да указујемо и. ир. на тачно извађање прописа о дотирању нашега свештенства? или дивно напредовање манастира и јачање нар.-цркв. иметка? Или да укажемо на школство наше, на ту бедну слику вегетирања? Шта да рекнемо тек о наплати наших учпте.ва, проФесора или чак званичника код нар. цркв. автономних власти?" („Бралик" бр. 74. од 1892.); И без одговора на ова странша питања, приказана је слика наше автономије у истинитим, али и таквим бојама, да од ње и пред њом мора процвилити и ником ноникнути сваки родољуб. Ни на једној тачци наше автономије и црквено-просветног живота н е м а д ак л е светлости и напретка, нема чистине и истине, свуда стагнација и назадак, или мрак и неизвесност, или н е р а д и з а и ле т, и л и о б м а н а и — лаж. Автономија секвестрирана с' поља, а унутри: несноразум и раздор, трзавица и неповерење, недисциплина, нерад ил' површан раД као продукти крње нецелисходне организације автономије наше. „Наша је автономија тако трошна и нашим немаром и злурадњом тако разривена, да су ночели сви прави родољуби да очајавају о судби народној, већ се почела губити и нада, да ће се моћп затомити онолике моралне пукотине, које се одуговлачење м и р а с т е з а њ е м

нашим нојавиле на тој згради за ово 20 година дана". („Браник" бр. 104.) „Нама је врло добро нознато, колико силних мана и недостатака има у тим нашим (досадањим) уредбама". (Др. И. В.) „Наша је автономија обезглављена, осакаћена. Државна је, иноверска власт, постала у многим односима наше аутономије саставни део њезин: трећа инштанција њезина. То је ужасна неправда и брука, и то се мора што пре отклонити"... (Др. М. Михајловић.) Може ли бити страшније осуде о нашем автономном стању и положају? Може ли бити жалоснијег нам стања и положаја? Све поменуте изјаве о томе стању и положају нашем у автономној нам данашњој згради — истините су, непобитне. Народ или управо његова интелигенција, која таквим судом и уверењем претставља наше стање јавном и општем мишљењу, па и пред страним светом, који се интересује за нас, за наше стање, шта је дужна чинити и по правилима здравога разума и по налозима родољубља? Дужна је испитати узроке постојећем стању и отклонити их; пронаћи недостатак услова за напредак и унети те услове у организам народног живота и тела. Опозиција иризнаје узрок ностојећем стању у: немару и злураду, одуговлачењу и растезању, у манама и недостатцима наших автономних уредаба, у обезглављењу наше автономије. Логика здравога разума и диктат родољубља налаже јој : да отклони тај нерад, да се мане злурада, да престане одуговлачити и растезати са отклањањем мана и недостатака у автономним нам уредбама, да оглави нашу автономију, да општинама, епархијама, душепопечитељским одношајима, склопу целе митрополије, свима автономним властима и органима у нашој автономној згради даде таку организацију, но којој ће дисциилина и Фунгирање свакога органа бити јасно одређено, зајемчено и омогућено. - Данашње стање не ваља, оно је очајно; па шта дасеради? Шта друго, него треба радикално поправити то стање! То је лежало у задатку свију, па и — опозиције,