Српски сион

Б р. 1.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 5.

либералне и радикалне, без обзира на начине, које би оне пронашле најбољима за тај посао. Нрема томе, што нико побити ие може, шта је била дужна опозиција да чини, кад је саборски одбор 15-рице изашао пред јавно мњење са својим за сабор спремљеним предлогом: „народно-црквеним уставом" ? Подврћи га својој објективној, стварној критици, анализи својих разлога, техничких и начелних, те спремати се, да у сабор уђе о спорним питањима са својим добромишљеним протунредлозима, исправцима и допунама. Но место тога, што је чинила опозиција? Пре свега, у заједничкој конФеренцији саборских одбора (који су излив сабора), кад ј е дошло до нотпуног споразума и у том споразуму установљен предлбг за „народно-црквени устав", изјавио је представник опозиције, један против свију, г. Др. И. Вучетић, да „он већма воли, да не добијемо никаквог устава, него овакав, као што се сада (у конФеренцији) установио", и „не само да не пристаје ни у какву солидарност, него отворено изјављује, да ће свагда и на сваком месту радити и борити се иротив тога предлога, да закоаом не ностане". (Браник бр. 108.) Зашто? То ћемо видети иосле. После закључног говора г. Јагића и чланка у 97. бр. „Новог Времена" „Нека буде светлост", садржину којега није г. др. И. Вучетић демантовао, улога његова у одбору 15-рице, па и у конФеренцији оба саборска одбора, недостојна је човека од начела и водства, недостојна — истинитог патријоте. Седио је и радио у одбору и пододбору, на у заједничкој КонФеренцији. Пристао је у градњу „устава" и градио га заједнички. Најпре је „натезао јаче жице", па онда масао и за она начела, ради којих после волије и без устава оставити автономију. „Само против начина избора носланика уложио је своје противно мишљење". И тек кад је видео, да није могао нореметити споразум саб. одбора, тек кад је видео, да ће се без његовог благослова све урадити, кад је и иоследње питање споразума спо-

разумно решено и без њега, — е онда је тек плануо, изрекао брзу реч, и пустио ракетлу и зазвонио у велико звоно, Г. известилац Јагић испунио је једну и моралну и родољубиву дужност, кад је у своме закључном говору рекао ово: „На славном сабору стоји, да држање г. Илије Вучетића пресуди. Ја поступак његов с моје стране за некоректан сматрам, јер када је већ на процедуру, како да се до споразума до],е, Формално пристао, то је имао, ма да је резултат држао за неповољан, у одбору 15-рице остати, у погледу спорних питања своје одељено мишљење образложити, и исто као мњење мањине, како у одбору, тако и на овом славном сабору заступати, а никако дискретно саветовање конФеренције на поље журналистике изнети и наспрам целом предлогу, због пет-шест тачака, оиозицијоно становиште заузети." Није га сабор изабрао у саборски одбор; већ то беше рана за њ од непребола. Из те ране киптио је бол и гњев. Не хтедоше га послушати ни на заједничкој конФеренцији. То беше рана за освету. Др. И. Вучетић се и осветио. Зазвонио је на ларму, на народну погибију; осветио се — народу. Него, — коме? Запамтите — народу! Свој брзоплети, кивничкии осветљивипостугакг. др. И. Вучетић може иравдати, па и онравдати иред својим партизанима, али пред својом бољом савешћу, пред будућношћу народном никад и ничиј #. Тај ноступак његов остаће пега на његовој души и савести, коју неће спрати иикакве поверенице и аплаузи партизана. Он је имао своју цељ, себе самог пред очима. Ои је општу ствар жртвовао себи. Да, је тако, то ћемо доказати доцније. У достизавање последње цељи своје нодметнуо је другог. И ту је опет изишао у иуној слици др. И. Вучетић. За туђа се леј^а заклонио. Његова изјава у конФеренцији, приопштена у онако безазленој Форми у 108. бр. „Браника", имала је другога иодметнути под звоно, за које је он повукао. Та изјава сама по себи, и његови чланци „Јерархија и народ" (исто само мало друкчије 1Пто и чланци: „Пред сабор") нисани су етварно. Али такво иисање