Српски сион

Б Р. 1.

Стр. 7.

иосепце иоематрали; ио они ни ио што не искључују један другога, те за то их налазимо у животу уједињене на сваку руку и онда је ту унутарњи расцеп у толико дубљи, борба у толико тежа. Дојаконнве излагање биће довољно, да нас обавести о стању и положају духова, који су се, више или мање, отуђили од хришћаиске истине. — Лако је, врло лако сумњати и сумњу протегнути на целокупну област вишега и духовнога живота, на све, што се не може очима видети, ни рукама опипати. Замамљиво је тако олако доћи ма и до привидно вишега образовања. „Воља, да се својим ближњима нешто изванредно каже, највећи је ненријатељ природне љубави к истини", рекао је један славни ириродњак. 55 ) Сумњу, норицање, противоречање не требаш ничим изваиредним поткрепљивати, доста је само просто „Не". „Наши блазирани дечарци", вели Фајхтерслебен 56 ) „мисле одмах да су не знам шта, чим науче, да су вера и величипа празне речи и сви људи — осим њих са свим р1,ави и глупи". „Ја сам видео људи", вели А. де Токвиљ 57 ) „који мишљаху да ће своје пужење, пред најсићушнијим власником, поправити својом дрскотићу спрам Бога и који, ма да порицаху све, што је у револуцији слободно, племенито и јуначко, мишљаху ипак, да су верни духу револуције, јер остајаху у неверовању". Кобна је заблуда многих и многих, што одају, нада све, пошту духу порицања, као да познање и поимање иије више од непризнавања и иападања. Чудиовато! Приговор какога идијоте, који не зна за чудо магнетизма или електрицитета, нити о том што наслућује, није још нико сматран за обилежје некога особито дубока духа; али на религијозном пољу, које обухвата у себи резултате с в е г а знања и ц в е т васколикога човечјега образовањ а, иокушава још и даи данас незнање. равнодушност и површност да се заогрће философским плаштом. Тој срамној и бо55 ) ОегвЂесИ;, Сег Сге1б1 т <1ег №аки\ I. стр. 192. 56 ) баттШсће ЛУегке, књ. III. стр 18. 57 ) Бав а!1:е б^аа^^езеп пш! сИе ЕеУо1иИоп. Беи1бсћ. 1/е1р7л$г 1857. стр, 6.

лесној страсти, кад се ко таким и сличним средствима узвишује над светииом, одговорио је још племенити Силвиј-о Пелико, иишући у своме писму: „Не стиди се да као Хришћанин станеш уз просте људе. Ако прост свет може и треба да буде религијозан, отуда никако не изилази, да је религија проста ствар". У млађаном жару, у пуној снази, у крилу среће, кад нас онсењују и замамљују свакојаке страсти, можда се и може причииити, да је лако једном досетком, привидно духовитом иримедбом, презрети велика, тешка питања животна — Бог, душа, бесмртност. Но и онда је душа бедна без вере у Бога. Брзо се зар посрче запенушена наслада с пехара живота и не преостаје ништа него мутан, горак талог; брзо се огади човеку живот и постане му тешко, безначајно бреме, које би он радо збацио са себе, кад га не би везивале тисуће веза за њега. Нико још није истинитије и дирљивије од Ламне-а 58 ) оцртао судбину душе, која је изгубила веру. „Ишчезне ли из душе вера, која је њу к Богу уздизала и с њим спајала, онда се у њој збива нешто ужасно. Душу вуче, у неку руку, у дубљину њена властита тежина и она тоне, тоне, тоне без ирестанка, без краја; повлачи још за собом и своју интелигенцију, која је сада откинута од својега порекла и пријања за све, што год сретне на свом путу у дубљину, час с боним немиром, час опет с неком радошћу, којаје налик смеху будале. Мучена свеудиљ неком неутољивом тежњом и жеђу за животом, час грамзи за материјом коју узаман хоће да оживи, узаман да одухови и обоготвори, час лети за празним апстракцијама, иесталним безобличним сенкама своје маште. Што јој још преостаје од љубави, пре је животињски нагон, него племеннто осећање. — Све више способности и снаге омлитаве и леже као у дубоку сну; све оне тајносне моћи у души, које у нама и око нас стварају царство морала, духовни поредак светски, к<у.е;~чш1е суштину уну; ■' ч Г 68 ) ШзеиввЈопе вгШфЈ&С-ег втиг 1а геК§1оп 1а 1)1а1о801)1пе р. Ј/