Српски сион

) Вр. 2.

„ОЈРПСКИ СИОН."

Стр. 29.

с године нагодину скунљало статистичке податке о бројном кретан.у нашега народа и податке о општем религиозно-моралном и културно-просветном стању нашем; или кад већ немамо и не можемо сваке године да прнредимо „шематизам" целе наше митрополије карловаке, који би нам представио јасну и потпуну слику целокунног стања нашега народа — онда бисмо бар у овом званичном листу требали, да изнесемо из иојединих протопресвитерата прибране најважније нодатке о животу и кретању нашега народа у митронолији карловачкој. Такове преко потребне нам и скроз поучне статистићке податке, почели смо ми прошле године у овоме листу саопштавати, али нисмо могли ни у пола жељи својој и иотреби саме ствари одговорити, с тога. што из веће половине наших протопресвитерата не добисмо потребних нам статистичких иодатака. Не добисмо их нак но свој прилици с тога, што их искасмо и тражисмо од надлежних епарх. управа — а њима је, иоред оскудног им званичног особља тешко и мучно било, да нам тражене податке у обрађеном облику достављају. С тога се ево е-ада, у општем интересу обраћамо овим на пречасну г. г. о к р у ж н е п р о т о п р е с в и т е р е — на све скуиа и на сваког појединце у целој нашој сри. нрав. митрополији карловачкој — са учтивом и понизном молбом: да нам доставе, ради п убликов ааа у о в о м л и с т у, с т а т и с т и ч к е и о д а т к е о ж и в о т у и к р е т а њ у н а ш е г а н а р о д а у иодручним и м иротоиресвитератима — специјално пак, да нам одговоре на ова питања: Колико је цркава, иарохија и колико цркв. онштина у дотичном протонресвите_ рату, — колико је у свакој цркв. оиштини свештеника, а посеице колико пароха, администратора и спомоћника — колико је у свакој цркв. општини срп. прав. домова, брачних нарова, удоваца, удовпца; колико је срп. нрав. душа, мушких, женских, свега; колико се родило 1892. год.,

колико венчало, а колико умрло; колико је било 1892. год. верозаконских прелаза и то: иноверних у православље и православних у иноверство, колико има где Назарена, колико парова неса гласних суируга, а колико парова у конкубинату — колико има срп. прав. вероисповедних, а колико комуналних школа, учитеља и учитељица, колико има срп. нрав. деце, за школу способне од 6 —12 година и од 12—15 год.; колико деце од 6 —12 год. Фактично иде у школу, а колико од 12 — 15 год. нде у пофторну школу? За сада не тражимо више — него бисмо само хтели и желили, да на тд пптања добијемо тачне и поуздане одговоре. И ми се смемо надати, да ће нам пречасна господа окр. протопресвитери на та питања без сумње и дати тачне и поуздане одговоре. Не тражимо много — а то што тражимо н молимо, може нам се дати, ако је добре во.ље, а те добре воље треба да буде, кад се ради нешто у општем интересу. Тај општи интерес захтева од нас, да иознамо бар у главном свој народ и своју цркву — а. почетак тога нознавања почиње са прибирањем и објав.вивањем тих крупних и најкрупнијих статистичких података. Молимо дакле по ново иреч. г. г. окр протопресвитере, да нам ову жељу и молбу нашу исиуне. Нека не ножале мало труда, са којпм ће и нама и народу, и цркви и свештенству врло леиу услугу учинити — а уз то ће том услугом и себи и својој ревности лепу сведоџбу издати. Потребне податке примамо ми у свако доба ради саоиштаја у овоме листу — али бисмо се највећма радовали, да нам се из свих протопресвитерата припошљу ти податци бар до свршетка марта о. г., како бисмо тада, на основу свих ирибраних нодатака, могли изнети у бројевима слику целе наше митрополије карловачке! У Новом Саду 5. јануара 1893. Сергије Шакрак Нинић, уредник „Сри. Сиопа".

Монашка школа.

Од како је садашњи св. патријарх Георгије сео иа престо српских патријараха, оживела је и ревносно се негује тежња, да се наши манастири н монашко свештенсгво у њима у свима иравцима унапреди и иодигне. 1Та како је ирви

услов нодизању угледа и важностн и самих манастира и калуђера у томе, да се манастирском свештенству даде известан, према потреби саме ствари одмерен степен општег, богословског и економског образовања, то је Његова Светост