Српски сион

Стр. 30.

„СРПСКИ СМОН."

Бг. 2.

г. иатрмјарх нага Георгије, са ачостолском ревношку прегао, да се за образоваље и васпитање манастирског монагаког свештенства подигне и отвори нарочити завод, у коме ће се трошком свих нагаих манастира образовати и васнитавати у опгатем, богословском и економском кравиу, а у строго религиозно-моралном духу, подмладак за будуће нагае манастирско монагако свештенство. Потребу оснивања овакога завода није нул;но ни саједном речју доказивати. За нагае манастирско свегатенство — које је данас у опште на доста ниском ступњу образовања оснивање таквога завода не само дајеживотна иотреба, већ и услов даљег опстанка и гарантија даЈвег битпсања целог калуђерског сталежа. Да оваково стање као гато је данас — не ваља, и да не служи на част и на корист нити цркви, нити народу, нити и самом калуђерском сталежу, о томе може бити сваки уверен, ко стање ствари иоле добро познаје. Данагањи калуђерски сталеж мора се или просветити, преустројити и подићи — или напустити, растројити и укинути. Тегошт 11011 (1аПп\ Калуђерски сталеж, ако хоће да постоји, и да вргаи своје религиозно-моралне и хумане задатке, мора се систематски сиремати за извршивање и решавање тих својих задатака — на онда мора се строгом дисциплином уредити цело устројство п сав живот и рад нашег калуђерства. Без спреме и образовања, без реда и дисциплине, без јасно истакнуте цељи, и без сигурних услова за достизавање тих цељи — калуђерски ред не може у нас даље постојати. Јер кад се данас тражи извесна спрема од свакога, ужасно је и помислити, да се не тражи извесна спрема од калуђера, који има да решава и извргаује најзнатније и најузвишеније задатке. Данашњи манастири нагаи — сваки за себе — већ нису згодна огњншта, да се на њима образује нови подмладак манаетирско-монагаког свегатенства. У данагањим манастирима нема вигае етанигата за неговање просвете и културе, иа нема у њпма ни оних домаћих гакола, у којима би се манастирски ђаци за ваљане калуђере спремити могли. Нагаи манастири су данас у главном спахилуци, и ништа вшпе. А тима светим задужбинама ваљда није цељ само материјална, већ у првом реду — духовно-религиозна и просветно-хуманитарна! Да пак манастири, а с њима и калуђери могу што боље својој религиозио-

моралној и просветно-хуманитарној цељи одговарати, за то је пре свега нуждан завод, у коме ће се будући калуђери оспособити, да могу своме правом задатку у свима правцима, као гато треба, одговарати. Радујемо се, гато можемо нашим пошт. читаоцима саопгатити, да ће се такови завод за образовање и васпитавање подмлатка манастирско-монашког свештенства — по жељи и илеменитим интенцијама Његове Светости г. Патријарха нагаег Георгија — ако Бог да, јога у току ове године основати, отворити и благодетну своју радњу отпочети. Бага сад о скоро прогалој новој години, када се код Његове Светости искуиили, готово свн настојатељи нагаих Фругакогорских манастира, у цељи да поздраве црквеној поглавици срећну нову годину — изустила је Његова Светост пред лицем свих манастирских настојатеља одсудну и утегану реч: да ће се монашка школа у току 1893. год. без сваке сумње отворпти! Предходна радња за отварање монашке гаколе већ је довргаена. Нацрт за уредбу, оснивање и устројство исте монагаке гаколе, са врло исцрпљивом и разложном мотивацијом израдпо је јога нре две године уредник овога листа г. Сергије Шакрак-Нин ић. Он је израдио уједно и удесан наставни план, ио коме би се науке у истој гаколи предавати имале. Како нацрт за уредбу тако и наставни план поднела је Његова Светост св. Архијерејском Синоду на одобрење — и св. Синод је цео тај елаборат у начелу усвојио и одобрио, а остварење монагаке гаколе поверио је св. Синод Његовој Светости г. Патријарху Георгију. Погато је иредлог о оснивању монагаке школе, заједно са зготовљеннм н^ставним иланом раенрављен и у збору свих Фругакогорских манастиреких настојатеља, одржаном у манастиру Гргетегу 10. маја 1892 год., те погато се и тај збор манастирских настојатеља једнодушно ис одушевл.ајем изјавио за оснивање монашке гаколе, по предложеном нацрту и наставном плану — то је данагањим даном отварање исте монашке школе, ревногаћу и настојавањем Његове Светости са свим догало к своме остварењу. 0 устројетву исте монагаке гаколе, о наставном плану, наставницима и иитомцима њезиним — ми ћемо првом приликом — на основу предложеног и усвојеног нацрта — ошнирније гово рити. За сада саопштавамо: да 110 се нста мо-