Српски сион

Стр. 52.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 4.

МОЖЕ ЛИ СЕ ИЗВЕСТИ РЕЦЕПЦ Међу питањима, која су данас узбуркала јавно мишљење у нашој домовиви, која задају велику бригу и страховање хришћанским вероисновестима, налази се и питање о р е ц е п ц и ј и јеврејске вероисповести. Па шта се разумева под том рецепцијом? Ево шта! Кр. уг. земаљска влада спремила је законски иредлог, који се састоји из ова два чланка: 1. Јеврејска (израиљћанска) вероисповест проглашује се као законом реципирана вероисповест; 2. Прелаз из јеврејске вероисповестиу хришћански верозакон — и из х р и ш ћ а н с к о г в е р о з а к о н а у јеврејску вероисповест регулише ћШ. з а к. ч л анак из год. 1868. Као што видимо, првим чланком намишљеног законског предлога хоће да се призна јеврејска вероисповест за законом признату (реципирану) вероисновест. Али застанимо п питајмо сад: Која је то вероисповест, којој се хоће да даде законска рецепција? Има ли стварног објекта, над којим се хоће та рецепција законским путем да изрече?! Одговарамо: тога објекта нема, јер у нашој домовнни није само једна и једноставна већ је више п разноликих јеврејских вероисиовести. По томе не зна се, за коју се јеврејску вероисповест тражи законска рецепција! У нас, кад је реч о јеврејској вероисповести, увек се замишља старо-заветни мозајизам, који је некад у Палестини представљао строго теократску установу. Али се заборавља да је ове на теократском нринципу основане старозаветне вероисповести, почињући од римског имнератора Тита, са свим нестало, и да данашњи Јевреји оснивају своју вероисповест на Талмуду — и тумачећи га разноврсно, сами се између себе распадају и поде.љују на разне секте. Кад се хоће законодавним путем да изрече рецепција некоје вероисповести, законодавно тело треба поуздано да зна, не само: која је та вероисповест, коју реципира, већ иодробно да зна и главна начела, на којима се оснива вероисповест и црквено-верска организација дотичне религиозне заједнице. У ногледу Јевреја никако се не може — бар за сад — тај услов испунити. Јер код Јевреја у Угарској и нема .једне наро-

ЈА ЈЕВРЕЈСКЕ ВЕРОИСПОВЕСТИ? чите јеврејске вероисповести већ их има више тамних и неодређених, па чак између себе и опречних — иа како су уз то непозната и сама верска, и морална начела, на којима се јеврејска религиозна заједница осиива — то се никако и нс може нравилно изрећи рецепција њихове вероисповести, јер онн су у истини непозната количина и индивидуалност, а са таквима законодавство не може озбиљно рачунати. Врховни рабинер угарских Јевреја недавно је сам јавно иризнао, да у Угарској нема једне или бар једноличне јеврејске вероисновести. Он је признао и исповедио, да у нашој престоници има пет разних јеврејских секата, које постоје одељено једна од друге, те кад-кад у супротном правцу, а често и на оишту штету јеврејског народа, руководе верске послове јеврејске вероисповести. Према оваком стању ствари не може бити ни говора о рецепцији јеврејске вероисповести, јер се управо не може знати, којој би се секти, односно којој врсти јеврејских вероисповести дала законита рецепција — јер свима се вал>да не може дати, а једну је између осталих тешко одабрати, и признати као закониту. Један протестантски суиеринтендант из Угарске, за кога се јавно зна да није противник Јеврејима, изрекао је ових дана: да о рецепцији јеврејске вероисповести не може бити говора дотле, док се не изнесе пред законодавни Форум подробно описани и опредељени верозаконски чланци (символ вере) јеврејске вероисновести, и док се та вероисповест у црквеном погледу не организује, по примеру других признатих вероисповести. Према свему до сад реченоме види се, да се први чланак предлога земаљске владе у погледу рецепције — бар за сада — никако не може извести. Што се тиче другога чланка, којим би се Јевреји у погледу верозаконских прелаза изједначили са признатим хришћанским вероисиовестима, на то имамо нре свега приметити, да се то иротиви природи и духу хришћанства у опште, те по томе, ако би се то изједначење изрекло, нанела би се грдна увреда хришћанским вероисповестима у опште. А ево за што!