Српски сион

Б Р . 4.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 53.

Дрквено право хришћанске цркве дозољава само прелазе из једне хришћанске вероисиовести у другу, а никада не може дозволити, да хришћанин ностане Јеврејем, с тога, јер се тајна крштења, којом је неко уведен у хришћанску заједницу, никада и ни у коме случају неда потрти ; или уништити. С друге страие не може бити говора нн о прелазу Јевреја у хришћанску вероисповест 7 с тога, јер Јевреј, кад зажели нрећи у хришћанство, не прелази у њ', као они, који су већ у хришћанству, већ се мора подврћи тајни крштења, а хришћани — конвертите — кад прелазе из једне хришћанске вероисповести у другу, не иодвргавају се из нова тајни крштења, коју су већ примили. Према томе може бити само покрштених Јевреја — али Јевреја конвертита не може битн. Конвертита може бити само у хришћанским вероисповестима, и ио томе законски чланак о верозаконским нрелазима може се иримењивати само на Хришћане, а на Јевреје се никако не може и не сме распрострети — јер Јевреји не могу ирећи из Јеврејства у Хришћанство само уз одржање законских прописа, већ морају примити најпре хришћанску тајну крштења и ностати хришћанима, и тек онда могу прелазити из једне хришћанске веронсновести у другу — на темељу ТЛП. зак. чл. од 1868. год. Да је то тако, признају чак и протестанти, којима тајне нису таке светиње као нама и римокатолицима. — Карло Сас, ре®орматски

(Нас

Др. М. Михајловић у својој иајави о једној уредби, према расиоложењу данашњег уг. министра, изашао је био са свим на прави пут, иа чистину и истину. Ми смо с љоме били задовољни и остали бисмо задовољни, да са те чистине и истине није брзо еишао. Он је потпупу истииу изрекао, казав, да се мисао о једној уредби није остварила ради „ненаклоности министара угарских". Требао је још додати и „неповерења" ирема „некадашњим саставима старијих сабора", који нису „годили меродавним Факторима".

владика у Будимпсшти, рекао је не давно: „У питању верозаконских прелаза има неке ненрилике. Да Хришћанин може на јеврејску веру прећи — то се нротиви и учењу иротестантске цркве, јер и протестанти сматрају крштење за тајну, и то такову тајну, која важи за цео живот и не може се никад ни чим иоништити". Други један главар протестантске цркве, Т а ј ч, рекао је: „Реценција је државно, а не црквено нитање, јер но хришћанској догми, Хришћанин не може нрећи у јеврејску веру". Према томе је други чланак пројектиране законске основе — 11011 8е118! Тај други чланак пројектиране законске основе, не можемо ни ми православни ни но што примити с тога, што се то очито противи и учењу наше православне цркве, која тајни крштења приписује карактер трајни и неизгладими (сћагас1ег т<МЉШ8). По што све хришћанске вероисповестн у земљи, нозивајући се на своје црквено учење, заузимају положај против овога нредлога о рецепцији Јевреја — то не можемо н не смемо ни ми заостати иза њих у ревности и оданости према вери својој православној — већ морамо и ми одлучно противни бити, да се изведе рецепција јеврејске вероисиовести. У осталом ми смо у горњем изложили, да се та рецепција баш и из стварних разлога никако не може извести. Шта ће бити од свега тога — да видимо!

За што је та пенаклоност била, за што није годио тај састав сабора меродавним Факторима? И то је требао Др. Михајловић рећи, а пе казати: „жилавост иашега народа сметала је тада меродавним Факторима у промицању својих тежња, па отуд и та ненаклоност и отежавање". Јер историја и ако доказује у многим нриликама ту нашу жилавост, она ипак са постојећим стањем доказује и то: да су меродавни Фактори, и ако силом своје моћи, али ипак у промицању својих тежња и успели. Наше је уверење, да смо ми у