Српски сион

Б Р. 6.

„СРПСКИ СИОН."

кање прав. веронауке на женском самостану у Перјамошу поверено је и на даље јереју Мнхајилу Путнику, пароху св. петарском — Усљед молбе Вељка Белеслијиног, пароха санадског, позвана је цркв. општина санадска, да од 1. јануара о. г. свештенику нлату но кр. рескрипту установи. — Умољен је вискосл. саб. одбор, да јереју Исидору Николићу, админ. парохије товладијске и ђирске, годишњу нрипомоћ из јерарх. Фонда на исплату упути. — Препоручени су неколико свештеника и свешт. удовица министарству богочасти и јавне наставе ради получења државне припомоћи. — Осим тога донесена су решења у многим брачним споровима. — П. Епарх. админ. одбор темишварски држао јс своју редовну седницу 20. јап. о. г, у којој су следећи важнији предмети решсни : Извештена је цркв. општина рудњанска, да је 100 Фор. у име држ. припомоћи добила. — Позвана је цркв. општина рудњанска, да изда конс. фишкалу пуномоћије, како би овај против А. II. бившег председника цркв. онштине, који је нехатним манипулисањем цркв. онштину са 150 ®ор. општетио, код надлежног кр. суда тужбу подићи могао. — Изаслат је др. Живко Богдан, члан унраве ове, да ликвидира рачуне цркв. општине срп.-кларијске од год. 1885. до закључно 1890. — На извештај истражне комисије, да у цркв. општини срп. бокинској заиста нечувен неред ностоји, јер цркв. скупштина од организације никад није обнављана, а јереј Димитрије Којић, парох и председник исте цркв. оиштине, никад није одборске и скупштинске седнице сазивао, него је самовласно без скупштинских решења делао — распуштена је скупштина поменуте цркв. општине и наређсн је избор нове скупштине под руководством Љубомира Панића, окр. проте в. бечкеречког, а истражни списи, пошто је јереј Димитрије Којић и такове изгреде иочинио, који по природи својој у надлежност духовног одсека спадају — уступљени су духовном одсеку. — Распуштена је цркв. скупштина срп. нрав. цркв. ошитине меленачке и постављен је управни одбор са енарх. иовереником, који ће у свима седницама управног одбора присуствовити и на законито делање упућивати. — Позвата је цркв. општина модошка, да заиисник скуиштинске седнице своје овамо поднесе, у којој је закључила, да св. цркву сво,ју с' ноља оправи. — Дозвољено је цркв. онштини срп. ст. мартонској, да 8 ланаца земље

куннти може. — Најносле су рачунн и иредрачуни неколико цркв. општпна издати епарх. ревизору рачуна на прегледање, а од овога прегледани рачуни враћени су дотичном цркв. онштинама. — П, М. — (Епарх. конеисторија горњо-карловачка.) држала је у Плашком 21. јануара 189)3. своју редовну сједницу. У тој сједници ријешено је између осталих иредмета ово: 1.) Поводом умировљења иротојереја и проФесора Н. Гр. Живковића, учињен је предлог на вис. владу, да се премјести јереј и проФееор Адам Муждека за катихету на кр реал. гимназију у Раковац; а у Петрињу да се на кр. учит. школу и кр. нижу реалку поставн свршени богослов Г. Живковић. 2.) Адм. парохије славскопољске подијељена јереју Др. Шарцу са 1. мартом 1893. 3.) Поводом смрти сусп. јереја Н. К. учињено нужно расположење са јураковачком нарохијом. 4.) Одређена је истрага против јеререја Д. К. у д. Б. 5.) Умољена је вис. влада за дозначење подвоза свештенику жуначком, кад буде одлазио катихизирати школу у Фаркашићу. 6) Кажњен је јереј Д. Ц. за то, што је зај немаривао службу. 7.) Узети су на знање извештаји ироте Д. Прице о уводу јереја Мих. Николиша у управу парохије сјеничачке; јереја Т, Милакаре у управу парох. драготињске; а јереја Мих. Кнежевића у управу парох. славскопољске, све од 1. јан. 1893. 8.) Парох и учител> у Ј, измирили се и истрага против њих забачена. 9.) Кажњен је јереј И. Р. ради огрјешења о редовну власт. 10.) Поводом једнога отниса вис. ц. и кр војног министарства у Бечу ријешено још једном покушати бранити српски, као наставни језик у кадетској школи у Карловцу. 11.) Наређена је истрага нротив јереја Д. К. у Н 12.) Наређена је истрага против протојереја Н Б. 13.) Издате неколике нормативне наредбе и напутци свештенству гледе цркве и служења у њој. 14.) Неке брачне ствари номакнуте за корак на прво. Р. К. — (Награде „Школскога Листа".) „ШколскиЛист" расписао је био^заг. 1892 две награде за најбоље педагогијске ,1справе. На тај распис стигле су четир расправе, које су штампане у „Школском Листу" и иредане на оцену српском учитељском збору у Сентомашу. По нредлогу сентомашког учитељског зб. , л досудило је уредништво „Школског .Тиста" ирву награду од 4 ћесарска дуката расправн : „Поглед на жен-