Српски сион

В р. 8.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 125.

одликованих свештеника ? Зар у евештеника будимског протоиресвитерата најјаче избија у јавност одјшчност љнховог свештеничког рада и ревност у отправљању црквене службе! Ми се на жалост о томе нисмо могли уверити — јер у целој будимској епархији влада тихо мртвило, као да се већ данас цела епархија у пусто гробље претворила! Али ми ипак разумемо и знамо да растумачимо та многа одликовања у будимској еиархији. Факт је, да је стари епископ пок. А. Стојк о в и ћ био врло строг и штедљив у подељивању свештеничких одличија. Некоји изврсни и заслужни свештеници заиста су давно заслужили црвени појас — али им га пок. Арсеније, по своме строгом принципу, не хтеде даровати. Сад је дакле наступило време, да ти заслужни свештеници дођу до свога заслуженог одликовања. Али г. мандатар, који је Његовој Светости предлагао свештенике заслужне одликовања, кад је већ ушао у предлагаље, није хтео ни могао да учини на жао ни онима, који би можда још могли чекати за црвеним појасем — те је тако предложио Његовој Светости за одликовање већи број свештеника, но што их данас будимска епархија саразмерно поднети може. И тако сс можда баш из најбоље намере десило нешто, што се баш није морало и није требало десити, ато је: да је будимска епархија поплављена црвеним појасевима. Ако је у томе несаразмеру у црвеним појасевима ирема плавима каква погрешка, свакако има за њу да одговара еадашњи мандатар будимске епархије, који се на тај неприродни сразмер није освртао — а никако Његова Светост иреузв. г.

патријарх Георгије, који је ћопа Ме подарио одликовање предложеним му свештеницима. Ми од своје стране мислимо, да црвени појасеви — сами по себи неће ни мало унаиредити клонулу и полумртву будимску епархију. Г. мандатар, место што је предложио Његовој Светости једанаест свештеника за одликовање црвеним пбјаеем — можда би спасоносније дело извршио, да је након једногодишњег искуства и управљања с епархијом будимском, изнео пред Његову Светост право стање исте епархије — па да је у свези са својим извештајем потражио од Његове Светости лека, како да се помогне оним црквама, црквеним општинама и срп. прав. народу — који је на рубу крајње верске и народне пропасти. Требало је изнети пред Његову Светост Факта: да се кечкеметска парохија из Сентандрије, балаша-ђарматска из Чипа, — дуна-Фелдварска из Будима администрира, те предочити Његовој Светости, да је то од прилике то исто, као кад би б е ч к е р е ч к у парохију администрирали свештенициизНов. Сада— или в елик о-кикиндску из Карловаца — па кад би се тој и таквој бољи лека могло наћи, то би без сумње више вредило и помогло нашем народу у будимској епархији — но што ће му помоћи једанаест у један мах подељених црвених појасева. Што г. мандатар није с тога краја иочео евоја предлагања Његовој Светости — то је његова кривица. А ми се надамо, да ће бар у будуће боље бити. Толико за сад поводом црвених појасева — а о стању будимске епархије писаћемо опширније други пут! - р.