Српски сион

Стр. 124.

„СРПСКИ СИОН."

тости управља. Требало би да нам изнесе автентичне званичне нодатке о целокунном бројном ; црквеном и цросветном стању будимске епархије, па да се онда на основу тих и таквих података пресуди: да ли је вредно и умесно да се иста епархија и на даље у животу одржи, или да се иусти да угасне. А ако баш г. мандатар не досиевм, да нам ошнпе, или бар даде описати садашње стање целе будимске епархије ; за што нам бар два окр. протопресвитера у будимској епархији не изнесу најавност опис подручних им иротопресвитерата ? Или се зар они сами не интересују како стоји црква и народ наш у подручним им протопресвитератима?? Или је зар настунило мртвило на свима линијама и баш у свему и свачему у будимској епархији?! Ми се не усуђујемо, да на ова питања овом нриликом нодробније одговоримо — само и опет наглашавамо, да нам је жао, што из ове епархије никад готово никаквих вести не добијамо. А жао нам је то тим више — јер се то тиче иолумртве будимске енархије, коју треба нарочито данас добро и свестрано да нознајејемо, па да јој помоћи тражити и наћи можемо. Не имајући других, важнијлх вести из буднмске енархије, овом приликом по својој дописничкој дужности саопштавамо, да је на нредлог мптрополитског мандатара, високопреч. г„ Герасима Петровића, једна велика ч етвртина свега свештенства будимске епархије у један мах одликована од Његове Светости, најлепшом свештеничком одликом — црвеним нојасом. Одликовани су црвеним иојасом ови свештеници : а.) У будимском протопросвитерату: 1. Корнилије Чупић, парох сентандрејски; 2. Константин Ни к о л и ћ, парох каласки; 3. Светозар Т у рј ак, парох стоно београдски; 4. Георгије Г олуб,'парох помаски, и 5. Георгије Јанковић, парох рац-алмашки.— б,) У мохачком протоиресвитерату: 1 . С т ев а н Г о ј к о в и ћ, нарох шиклушки, којему је уједно (са свнм о-

правдано) иодељен и наслов протојереја; 2. Урош Марковић, парох мајишки; 3. Александар Ћосић, парох бански; 4. Цветко Ми л ић, иарох дарђански; 5. Константин Гојковић, парох моноштарски и 6. Светоз а р Б о љ а р и ћ, парох веменски. Као што видимо у маленој будимској енархији, која цела нема данас ни 40 свештеника, подарен је у један мах читав дењак црвених појасева. Нама ова множина црвених појасева не би ни најмање неповољна била, да стоји у сразмери са бројем свештенства у будимској епархији. Шта вшне, да нас нико не би криво разумео, ми, који мање више познајемо све горепоменуте одликоване свештенике, ево ио души исиоведамо, да су сви поменути свештеници заиста и заслужили одлично обележје: црвени појас. Сви одликовани свештеницн заиста су ирви п најодличнији свештеници у будимској епархији, те су и достојнп да понесу црвен нојас. Али, ако је црвени појас заиста одличије, као што трсба да је, шта то значи, кад се више него четвртина целокупног свештенства у епархнји у један мах одликује?! И шта значи то, ако је данашњим даном у будимској епархијц готово више одликованих него неодликованих екештеника! Та иоред толиких црвених иојасева неће ли данас сутра баш плав појас бити знак одличнја!? Шта значи то, кад н. нр. у будимском протопресвитерату од 16 свештеника (што их свега има у томе иротопресвитерату) има 12 одликованих са ц р в е н и м п о ј а с е м, а с а м о 4 с в е ш т е н ик а с а п л а в и м п о ј а с е м. Таквог нездравог сразмера у одликованим свештеницима нема нигде, ни у једном протопресвитерату, пшром целе митронолије карловачке! Јер и у ст. бечејском — томе „најодликованијем" протопресвитерату — колико је нама познато — има између 21 свештеника 13 одликованих и 7 неодликованих, црвеним нојасем. Па од куда да баш будимскн протопресвитерат иредњачи у броју