Српски сион

Бр. 8.

„српски сион/ 1

с тр . 123.

јима је говорио онако искрено др. Полит. Не обмањујмо се теоријама разним. Не обмањујмо се „једном цељи" и „заједничким заступањем интереса цркве". Видели смо, шта је јерархија у цркви, каква јој је улога у достизавању цељи цркве. И свештеници, као део јерархичког нретставништва у сабору, „позвани" су с једне стране да назе, да свештеници у тежњи својој за остварењем цељи цркве не би изабрали онаква средства, која би живот цркве од те цељи удаљивала а интересе цркве штетила; а с' друге стране су „позвани", да покажу где су та средства и који су путеви да се до њих дође и каквим начином да се употребе. По данашњем изборном реду учи свему томе ђак учите.Ђа — стадо пастира. А кад су 25 свештеника у сабору заступство сталежа свештеничког; кад су и они у сабору представииштао јерархије; кад је то представништво у саборском устројству, а у сабору увек заступљено било за то, да се у сабору чује реч јерархије, „која је позвана да руководи у свему што се цркве тиче", и тад 25-годишње искуство и „неонравдане претпоставке" и јерархије и народа доказују, да јерархија не треба да се новоди за струјама и бујним

4 О II — (Из будимске епархнје*). П о ш т. г. уредниче! Из ове епархије врло рстко добијате вести о цркви и народу нашем у овим крајевима — а то нам је врло неправо, те јако жалимо на оне, који би Вас могли извештавати, па не^е. Јер баш овде где је опасност највећа, треба да упремо своје очи, да сазнамо, како стојимо, па да помогнемо, где треба и где поСаопштавало овај дотшс. и ако му нешто оштрији тон не одобравамо. Али долази нам из поуздане руке, а уз то — по познавању ствари — и сами увиђамо, да је у главном све, што се у допису казује, на истини основано. Уредн,

временима, него да вршп своју ду ;кжност, —- зар онда није конзеквенција свега тога „да ваља да свештеници свепттепике бирају", као што „то тако заиста бива и код других вероисповести, па и у других сталежа", — као што рече баш др. Полит. И кад др. Полит тако рече, зар је смео онда као родољуб гласати и р о т и в измене саборског изборног реда?! —• 0 људи божји! Но дру Вучетићу не беше доста, што је злоупотребио црквено право за рачун своје теорије „о једној истој цељи" и једном и истом изборнои начину свештеничких и световних саборских иосланика наших, него је тој теорији једино снасавајућег изборног реда ставио у службу и сабор од г. 1870. Он рече : „тако је схватио ту ствар (т. ј. његову теорију, за коју се г. 1870 још није ни знало) и сабор од г. 1870, кад је установио изборни ред за сабор, који и данас у крепости стоји", Др. Вучетић, дакле, подмеће ето и сабору од г. 1870. своје схватање, и то само за то, да то његово схватање буде веродостојније, класичпије и непобитнпје. Но ми ћемо одмах видети, како уме др. Вучетић да — мистиФикује. гће се.)

и с и. моЈш можемо. Прошла је већ година дана како жељно ишчекујемо, да нам се у овоме листу саоиште статистични податци о броју и кретању нашега народа у будимској епархији — иа све узаман. Не могосмо дочекати, да нам се изнесе слика садашњега стања будимске еиархије. А ако икад, требало би да сазнамо право стање будимске епархије баш сада,, кад је још све једнако на дневном реду питање: о даљем опстанку исте епархије. Митрополитски мандатар, који данас стоји на челу будимској енархији, требао би да иам каже: каква је и колика је та спархија, којом он иоверењем Његове Све-