Српски сион

бр. 9.

ких болести, а наромито од катара у стомаку" излечише и оиростише, а којим бољетицама исти Лозанов „тражаше лека и на страни, али је не мога наћи". Дакле: што не мога наћи на страни, у туђини, нашао је Е. Лозанов код своје куће, у својој домовини, па још — без сумгве за много мањи и јеФтинији новац. Својим заводом за лечење ладном водом поетигла су именована г.г. лечници двоје : дадоше болеспику лек за .јеФтинији, мањи новац, и пружшне помоћ и оном болеснику, који лека у „далеком свету", а за скуп новац са лоших материјалиих прилика својих тражити и према томе добити не може, — то је главно; друго пак, тим начином иаш новац и опет наши задржаше, што је и опет корисно. Као што читамо у нашим јавним листовима, поменути новосадски лечници баш ових дана отворише и опет свој завод и ми ни мало не сумњамо, да ће ове године у њихову заводу многи болник наћи лека ; што га до сад у страним купкама није могао наћи. Потписани нема намеру, да у овим редовима хвали новосадски завод за лечење ладном водом, — нека се хвали и преноручује он сам. Управо ја се тога завода ни дотаћи нисам морао; а што сам га се ипак дотакао, узрок је тај : хтео сам да покажем и докажем, да ми не морамо ићи у далеке крајеве света и трошити многи новац тражећи лека овој или оној бољи својој; него да ми многе болести и на дому своме, а за доста мали новац излечити можемо. Ја се код новосадског завода за лечење ладном водом зауставити не ћу, а баш и не могу. Овим заводом није постигнуто оно, што бих ја хтео ; није задовољено оном, чему бих ја желео. А за што? Завод за лечење ладном водом, који у Нов. Саду подигоше г.г. лечници тамошњи, Станојевић и Велимировић — нриватан је завод. У том заводу можемо ми доћи до здравља на јеФтинији начин и за мањи новац него на страни, у туђини али не можемо то ностићи за саразмерно мали, јеФтин новац; јер нити хоћемо, нити

можемо, нити смемо желити, да речена господа лечници на своју штету у заводу раде, да свој новац на лечење својих ближњих троше. Осим тога, у броју оних болести, које исти завод „са врло повољним уснехом лечи" и лечити може, не налазимо немилу и несрећну болест, сушицу, од које многи и тако рећи, већи део млађих људи пати и болује. И ако сваку, али поглавито ту болест поред лека и неге лекарске лечи — здрав ваздух а тога нам не само Нови Сад, него баш ни једна варош дати не може. Здрава и чиста ваздуха даје нам само чиста природа: какво убаво, скровито место. Желити би било, да се подигне и оснује такав завод за лечење, у коме би се не само све болести лечити, него у коме би се до здравља за саразмерно мален, јеФтин новац — ако баш не може бесплатно — доћи могло. Желити би било дакле, да се оснује какав — народии завод за лечење. Али где и како ? Хвала Богу имамо и ми Срби дивних и здравих крајева. Па имамо их и ми овострани Срби. Е т о и а м н а ш е д и в н е — Фрушке-Горе, пуне природних леиота, пуне чиста, свежа и здр ава в а з ду х а. Па? Где да се подигне тај народни завод за лечење? Где? Та ето нам — наших народних задужбина, наших красних манастира; свакога је положај диван и за здравље погодан. Па у једноме од њих подигнимо тај народни завод за л е ч е њ е, у коме ћемо тражити и налазити лека многој нашој бољетици, а добићемо помоћ за мали и јеФтин новац, ако баш не може бити бесплатно. Газуме се, да би у том заводу до номоћи и лека доћи могли и они српски синови, које је љута несрећна боља, сунтица, обхрвала. Та, кад се та болест у болници, смештеној у сред какве вароши, може сузбијати и лечити — „кохином" : да колико би то брже и лакше ишло у том заводу, који је смештен у сред мирисаве горе, пуне свежа и чиста ваздуха ?! Колико сам чуо и