Српски сион

Стр. 170.

„сриски смон."

Б р. 11.

се он Борота или Стојшић, или Прица или Мншић, или најпосле ма и Руварац; јер како је у Новоме Саду, тако је и у сваком граду, како је клирикалним тако је и либералним и радикалним иоповима! Но најцосле, шта је до мене. Не ће та иропаст одмах сутра доћи, Кад сам извукао двадесет година до сад са оваким решкриптом, извући ћу још толико, а ту ће ми икрај бити ; али ако тако остане, онда ке и крај православљу у овим крајевима бити. Као што су сад ретки нововерци међу староверцима, тако Ие таца ретки бити иравославни међу Назаренима. Бг&е иредседника, али неИе битп свешгеника (Сачувај нас Боже! Ур.) Него, питање је, ако је адвокатнма, ако је учитељима, ако је трговцима, или занатлијама све једно : било православља или назаренства јер, адвокати Ие терати и назаренске прог^есе, учитељи Ие учгсти и назаренску децу, гито м сад чине, — трговци го занатлије трговаЛе и са нововерцилш — питање је велим, да ли може и сме бити све једно нама свештеницима, да превлада назаренство? Апревладаће, ако и на даље остану ове протестанско-назаренске општине решкриптске, које су најоиаснији рушиоци религије и морала, рушиоци светог иравославља. Ми ве.иимо: не може, не сме! Свештенству православном православље мора и од Српства прече бити. Ако Срби не ће да дал>е буду православни, слободно им је бити што хоће; али свештеник православни мора са иравослављем живети и мрети. Свештеник је иравославни заповедник, командант у граду божјем, у цркви. Нека сви војници хоКе да се предаду, он не сме, он нека им отвори градске капије, па нека их иусти да изневере град, он мора сам остати у граду и ако не дође иомоћ но град пропасти мора, и он с њиме нек пропадне! „^1 фЕ Ж( кто к0с\-0!|1ггх оуничнжлА к г 1?рб ст8к> нравос/1<Јкн8к», саВжафаго оупити. должжх естк ереи никакоже слбженЈА Кстбиити, но сокершнти, афе н оукјистко прс 'герп^ктп е/н8, прјидетх: а1 11 е ко оувинх к!>дет ' а тогда, сх д|8ченики причтенх кКдетх". Прави свештеник навек свуда сдужи службу божју, он с тога никад не сме с мегдана побећи, ако ко нападне на његову веру, он нма је бранити до последње капи крви своје.

Православље, вера прадедовска са њеним црквеним законима и обичајима наиаднута је од самих синова њеннх! Ако ико, свештеник не сме с мегдана побећн! Садање нравославно свештенство у митрополији карловачкој на тежој је муци сада, ио икада што је било Када је оно бранило иравославље од мухамеданства или унијатства, много му је лакше било ; јер тада су се и верни заједно с њиме борили; данас оно мора да се бори и против туђина и иротив своје рођене деце духовне. Данас лутеранство и назаренство не наиада само с поља на иравославље; оно се увукло већ унутра, у свети град божји и освојило у цркви све до олтара светог, па се јеретичком руком својом и овога маша. Свештенику је православном сада већ ирема глави, он сваки час има да чека, да га у иоследњој цитадели, у олтару светом из најјачих освојених иозиција, из логора црквених скупштина тане смртно погоди. (Та ваљда још није, наопако, до тога дошло ! ? Ур.) С тога нравославно свештенство у митронолији карловачкој треба да се дигне листом, да ирогласи извесне установе решкриптске за јеретичке и да анатемише све оне, који се држе истих. Свештенство треба да позове народ, да он сам и ван сабора уништи црквене општине решкриптске тиме, што не треба нико да се ирими чланства у њима, оно треба јасно да искаже, какве по закону црквеном морају бити православне ошитине црквене, а ако ко неби глас свештенства послушао, нека га за време одлучи од заједнице црквене, дотле док не наиусти јеретичку скупштину. Рана је већ то лика, да се више не може превијањем, но мора ножем лечити. „Л||и 0к0 ткос сок/мзнаетх та из/ии его, оунб ко ти естк да погибнстк едина № оудх ткои^х & не ксе т'кло ткое кксржено к К детх кк геен$ огненВм". Због корупције, која се у свештеничком удружењу у Србији појавила деобом овог на разне странке по боји нолитичној, нисам био за то да се у овим крајевима осн[.је тако удружегве; али како сам ио изјавама свештенства у својим зборовима видео, да се за сад бар овде није тога бојатг/, и како нам кров црквенг^ над. \ главом. гори, то држим, да је нужно да се гито I пре састанс целокупио свештештво у мгтропо-