Српски сион

С тр. 166.

„СРИСКИ СМОН."

Б р. 11.

ЈЕДАН ПРЕДЛОГ (Свршетак.)

Мени нредстоји да докажем : да завод за лечење може „цркви користи донети"; даље, да је „са христјанског гледишта цјел" лечења и избављања извес н о г л и ца о д о ч и г л е д н е с м р т и „ т ако исто света, као и прва" тј. као и „цјел једног манастира". Па будем ли у стању то доказати, тиме сам онда — да како — доказао оно, што сам хтео и желео. Пре свега и сам напомињем и наглашујем, да и сам не велим, да се „сви манастири употребе" за заводе за лечење, него само „поједини": један, а ако по времену буде нужно — два. Нико не ће хтети тврдити, да би се иародним заводом за лечење хтела ности-

ћи „каква неморална цјел' Да ли „црква" има „користи" од народпог завода за лечење ; да ли она што добија тиме, кад су јој чланови здрави; и да ли би завод за лечење одговарао „по-

треоама народнима'

о свему томе, др-

жим, ниЈе иужно трошити речи. Преостаје само да докажем, да је „цј ел" заводаза лечење „толико исто света, колико и цјел једнога манасти-

р а", о д н о сно з ав о д а".

еднога „васпитног

„Прву сам ти књигу написао о свему, о ТеоФиле, што поче Исус творити и учити" — вели св. апостол и јеванђелист Лука одмах у почетку „Апостолских дела". Христос Спаситељ дошао је дакле ме1)У људе, да „твори и учи". Своје послање извршивао је син Божји „делима и науком". Не ћемо испитивати „науку" Спасите-

љеву,

него

ћемо

се ооазрети на

Поред „учења по зборницама и проповеди јеванђеља о царству" — главно старање своје обраћао је Христос на то, да људе опростп „сваке болести", и да им одузме „ с в а к у н е м о ћ ", кој а их ј е снашла и мучила. Но не само да је Христос Спаситељ сам тако чинио, него је и апостолима својима налагао, да и они то и тако исто чине : „17 дозвавши својијех дванаест учеиика даде им власт над духовима нечистима, да их изгоне и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи. . . Овијех дванаест иосла Исус и заиовједи им говореЛи: . . . ходећи ироиовиједајте и казујте, да се ириближило царство небеско. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните". (Мат. 10., 1. 5. и 7.-8.) Да како, да је ову „заповед" иреко апостола дао Христос и цркви; односно да су апостоли таково деловање и поступање препоручили и наложили оним црквама, које су они основали. Према томе и даиас црква треба не само да „учи", него и да „твори". И данас црква треба „болесне да исцјељује, губаве да чисти, мртве да диже, ђаволе да изгони". Лечити „сваку болест и сваку немоћ међу људима" — дужна је црква и данас; и дужиа је то чинити не само молитвом, него у случају нужде, треба да је вољна и спремна и извесне материјалне жртве на то принети. Рекох, да је црква дужиа и данас „мртве дизати". Па зар је могуће и данас „мртве ди„дела" затп"; зар има и данас моћи чудотво-

његова, оиа су нам овде нужна. „ /:/ ирохођаше ио свој Галилеји Исус, учеИи ио зборницама њиховијем, и ироиоведајуКи јеванђеље о царству и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ по људима". (Мат. 4., 23.)

рења г Црква, одпосно црквени служитељи немају данас те чудотворне моћи, да из гробова мртве подижу, као што је то у нрва времена хришћапства бнло; при свем том црква и данас може „мртве дизати", дру-