Српски сион

В р . 12.

„СРИСКМ СИОН."

С тр . 191.

нику као свештенослужител.у и ет, (»јитељу св. тајне евхаристпје. Сагласно са овнм учењем има се свагда литургија свршаватп, а свака новост, којом би се иорушити могла, макар само једна начелна мисао цркве наше иравославне, строго је забрањена. Сва основна догматична начела и баниси, све литургијске основе и теорије овога нитања, огледају се најбоље у нракси саме наше цркве. Па да видимо! Прву литургију свршио је сам Христос на тајној вечери, ништа више него једанпут. 6 ) Ово је иочетак и оенов познијој цракси његове цркве, јер је рекао својим ученицима: ,,01е ткорите вх Л10Е коспол»инанТе " Апостоли, испуњавајући верно све заповести свога небесног Учитеља, завели су „ вечере љубави ", на којима су певали нсалмове и свете иесме, 7 ) читали свето писмо, 8 ) нредлагали поучења, 9 ) произносили молитве, благодарења и прошења за све чланове цркве 10 ) и освеЛавали су св. дарове, 11 ) а за тим на општој трапези раздељивали су међу собом сваки своја приношења. Зар има гдегод автентична сведочанства, да су сви скуца или ма један само од апостола једне вечери свршили две, трг1 или више таквиж „вечера љубави" ?! Нема, јер тада не би апостол Павле могао рећи: „ја примих од Госиода што и вам ттредадох, да Господ Исус ону ноЛ у коју бчваше ттредан узе хлеб". 1 ^) Дакле: „ узе хлеб ", а не: „ узимаше хлеб само једаниут, а не ио два или вите иута. Литургија аппстола Јакова и литургија евангелиста Марка живи у осиови још и данас, па и у напредак, у литургији Василија великог, Јована Златоустог и Григорија Двојеслова Друкчије није смело ни могло бити, јер св. Иринеј и св. Јусшин рекоше једаред за свагда, да се сваки чин литургије свршава но уређењу Христовом и ио апостолском предању. 1г ) Баш за то и «) Мат. 20, 27, 28.; Мар. 14, 22, 23.; Лук. 22. 19, 20.; I. Кор. 11, 24, 25. 7 ) I. Кор 14, 20. ; Јов. Златоуст. Бес. 27. на I. Кор. Т. X. Стр. 248. 8 ) II. Кор. 8, 18.; Колопг 4. 10.; Ориген и бл. Јероним (Иот. обз. ггћсн. Фил. Ч I. стр. о.) 9 ) I Кор. 14, 26—29.; Злтоисг. Бес. о Плт. т II. Стр 463. 10 ) I. Тим. 2. 1, 2.; Августин Ер1,ч(. ас! РаиИп. 149; Јустин Аро1. 2. и ) 1геп АпесЈ, р. 23. 27. «-') I Кор. 11, 23 "ј 1геп. АпесА. р. 25. 27.; Јусл/н. I. Аро1. 7. 65,

каже Василнје велики „да ништа ново није увео цосле Иринеја, Климента римског, Григорија чудотворца и Дионисија, него је у литургији иисмено нзложио оно, што сс и ире њсга од времена атхостолскнх свршавало ." И ако је, дакле, ио ре чима св. Прокла, ученика Златоустовог и иатријарха цариградскога, св. Василије скратио литургију апостолску, јер су ови свршавали ју врло иространо, читајући много молитава, а његову опет, у истоме смеру, скратио је св. Јовап Златоуст, — то ипак нико живи не може доказати, да је црвобитна литургија у основу нотресена. Према томе лако је схватити, да је и првобитна пракса, којој је ударио основ сам Христос, и коју је предао апостолима а они својим пријемницима, који предадоше нама, — остала све до данас неиовређена. У томе основу и у тој иракси налази се и наше нитање, дакле и оно није се могло изменити. „Свака црквена заблуда — вели Тертулијан — лако се да приметити, јер се не саглашава са онштим учењем цркве". 14 ) А како је са нашим питањем? Саглашавали се оно са учењем православне цркве и са њезином нраксом? Учење н пракса наше православне цркве иду упоредно. Христос је на крсту у једноме дану принео себе на жртву само једант/т (тг// атсас гЊаГау т:роаеУЕ-/гН;аау еаотсу ггуеугухшу). 15 ) Предмет је жртве један и исти, баш за то литургичка жртва не може се разликовати од крсне жртве. 10 ) У свима црквама, гдегод се свршава св. тајна евхаристије, само је једно тело и једна крв, јер хлеб и вино по освећењу постаје једно исто са оним телом, које је на небу. И ако свештеник нри свршавању св. евхаристије није друго, него тек оруђе и помагач, а Христос је сам жрец и жртва, ипак није му дозвољено молитвом н нризивањем духа св. свештенодејствовати више од једаниут на дан, јер и Христос у евима црквама приноси се иа жртву само једанпут у једноме дану. И тако, кад је већ у једноме дану кроз свештенсшво једнога јереја нринео Христос себе на. жртву. то се, на основу јединости те жртве, не може ни помислити, да би тај јереј истога дана могао принети исту жртву и но други иуш. Та зар није то једно и исто као да приноси један или Ова јереја на једноме иресжолу у један дан две 14 Ј Тамо, с. 27. 28. 16 ) Сравни: Ориген: 1п Јоапп. Сотт. 1 I. п 40 р. 93; 1п МаЉ. Сотт. I. XIII. п. 8. р. 1113 и др. -*') Др. Влад. Ге.е Учеже кат. правосл. цркве.