Српски сион

с ТР . 190.

„српски

смон. 11

в Р. 12.

Цел је нашега анализовања, да дознамо оно етање духа, које ее зове убеђење ; или мњење онОга који пита. Па тек онда, кад будемо схватили шта пита брат у Хриету, ми ћемо иепитати и сам нредмет његова мишљења. Нема сумње да је наш брат хтео да зна: можк ли један светатеннк у једноме Дану, на два места, у две цркве свршиши било обичну, било иређеосвеНену литургију ? У противном случају питање његово неби имало места, јер судећи по њему, изгледа као да свештеник не смије служити него само у једној цркви. Ко још не зна, да отац Марко слободно литургише данас у својој парохијалној цркви, сутра у филијалу, а прексутра можда и у којој суседној нарохији ?! Ми, по нашему мишљењу, држимо, да је повод овоме питању дало то, што у „ Извјестију учителном ", које је обично додато као прилог нашем Службенику, има истакнуто ово: да 1гкст г л и сV е , ии'ли едимб точТк> на демк Л1т8ргТк>, на едино/их прЕстол*к должена естћ ереи совермЈИТн : сТа ко единостк стма жертву зналинбетх един8 сл^ертхХристокб, мже единок> наса ради податх, и един^ страстк егчч, к»Ж{ единок V« наса прЈТЕрпНЈ." 1 ) Истина је, ко неће о томе да размишља, рећи ће лако: овде је казано само то, да један свештеник, у једноме дану и на једноме престолу, може да сврши само једну литургију, е, ал тиме није искључена могућност, да он то не може учинити истога дана на другом престолу, у другој цркви. Па тако је ето мислио и брат наш, а да буде на чието, и да види у колико је или у колико није онравдано то његово мишљење, обратио се к нама, да му то питање у листу овом расправимо. Лепо је рекао св. Епифаније: „Који ће икада сматрати лажнима савете матере и налоге оца свога ? Соломон каже: сине, слушај речи оца твога и немој се противити заповеди материној, — и овим он показује, да све оно, што кам је писмом или предањем открио Отац, то јест Бог, јединородни Син Његов и Дух свети и што чува код себе наша мати црква, све су то светие исшине, које се менаши, никако не смсју" 2 ) Према томе, да решимо наше ни') Лист 150. у Служебнику бечкога иадања од г. 1854. *) ЕрГрћап. Наег ТјХХУ . : Ср. Др. Викодим Милаш. Славенски апостоли Кирстл и Методије н истина православља. Задар. 1881.

тање без свакога спора, морамо се држати чисте Д' гматичне науке црквене као теорије, па онда њезине вековима н древношћу освештане ираксе. То је најиоузданије руководно начело, јер стоји више свакога критичкога убеђења. „Литургија је свршаване жртиве Исуса Христа, овековечене у цркви шајанешвеним принашањем, које врше евештенослужитељи . . . Православна црква, сматра литургију за истиниту жртву, и не разликује је ид крсне жртве . . . . Тело и крв сликају и овековечују искуиителну жртву, која је једном принесена на Голготи. Жртва је једна, али она вечно траје у цркви, не само ио својим плодовима, то јест: благодати и заслугама, које из ње потичу, него и сама у себи, по стварном присуству тела и крви, што се Богу приносн под видом хлеба и вина. Истинита жртва Исуса Христа свршила се на Голготи, али је она започела са Његовим земаљским животом. И за то је литургија православне цркве успомена целог живота Спасишељева . . . Литургија је дакле у исто време и ириказивање искупишелне жршве Сиасишељеве под видом евхаристичних елемената и продужење и овековечење те саме жртве, пошто се тело и крв Господња ту налазе у стању приношења на жртву или раздељавања". 8 ) Свештеник евршавајући литургију и приносећи бескрвну жртву, јест оруђе и помагач Христов, 4 ) а онај који приноеи жртву и који се на жртву приноси, то је сам Христос. „Син божји је, по речима Симеона Солунског, жрец и жртва. У колико у тој тајни носредством свештеника сам Христос дејствује заједно са Оцем и Духом, Сам је и ПрНМОСАфШ и приносилши, СКАфЕННО д^исткВкмјии и скАфеннод^кисткбелши, прњилкцли н раздакаелшм : тај основ тога свештенодејства састављају речи Господње, а свршава се оно молитвом свештеника. Ио томе, не свршава ову тајну човек, за то што је свештеник човек, него Христос у Духу светом кроз свегишенсшво јереја ". 5 ) Овиме је укратко, колико се односи на наше питање означена језгра учења наше цркве о литургији, као свештенодејству, и о свеште3 ) Др. Владимир Гете. Учење католичанске православне цркве. Задар. 1886. Стр. 168. и 169. Сравни учење наше православне догматике о тајни св. евхаристијс. 4 ) 1. Кор. 3. 9—10. 1 ) Г.[. 78. Нокад Окрижалк Гл. ТГ. §. 1. Стр. 128.; Гл. VII. §. 51. Стр. 204.