Српски сион

„СРНСКИ СИОН."

Покојник је покушавао радити и на књижевности, те су неки његови састави излазили и у новременим нашим листовима. Није био високо научен човек — али је био пун добре воље и практичне мудрости, нун здравих и лених очинских савета, пун ревности за свој свештеничко-учитељски позив, — а то је доста било, на да своме народу многа добра учини, такова добра, која му често не чине ни многи наученији наши свештенипи. За своју одану и ревносну свештеничкоучитељску службу није до смрти своје ни чим одликован. — Чак и најновије „нашествије" црвених појасева у будимској епархији њега је, сиромаха, мимоишло — не за то, као да он за своју дугу и ревносну свештеничку службу не би заслужио дрвенога појаса — већ сигурно за то, што је био сиромах, слаб, доста неугледан, а уз то још у најслабијој нарохији, — па не знајући или не хотећи се нстицати и наметати — на њега сиромаха, али врсног раденика у винограду господњем, и приликом потоњега одликовања са свим заборавнше. А добри и честити старац без сумње је у својој 77 години заслужио одликовања баш као н његова млађа браћа. Нека му ова наша посмртна реч буде ради одликовања и нризнања: да се својим животом и радом лепо одужио својој с-ветој цркви и сво ме народу! Вечна ти намет — добра старино! Нека ти је лака земља! Урадио си, колико си могао. Бог ће те наградити! 7 410 КЊИЖЕВНИ ОГЛАС.

ОД Г. АРХИМАНДРИТА ФИРМИЛИЈАНА у три књиге иодпуно је готово и претплатнпцима разаелато. Претплату и даље треба шиљати на нодписате. Цена је целом делу 10 динара или 5 фор. Ко узме 10 књига, једанаесту добија

на поклон. Београд, 1893.

В. 1АРК0ВИИ И ПАМОВИИ, кројачи цркв. одела.

0 Г Л А С И. ЗА Г. Г. СВЕШТЕНИКЕ ПРЕНОРУЧУЈЕМ ВРЛО ФИНИХ И ДОБРИХ ШЕШИРА И ЋЕЛЕПУША — сопственог <;>лприкатл са најсолиднијим ценама, брзом и тачном послугом. Иоруке са стране такође обављам и шаљем с платом у наточ (Касћпаћте). Молећи за многобројну посету с поштовањем ПЕТАР МАРКУШ шеширџија, ИРЕЂЕ А. ЈЕКИЋ И МАРКУШ 17, 3—3 У НОВОМ САДУ. 0 Г Л А С. 18 > а ~ 3 На основу скушптинског закључка од ~г&. октобра 1892. год. и по одобрењу пречасне епарх. конзисторије у Вршцу, намерава ова срп. прав. цркв. ошитина за свој новоподигнути иконостас иконе моловати дати; и то: 16 икона Г34 ст. висине, 0'57 ст. ширине 8 „ 0 - 36 ст. „ 0'80 ст. „ 7 „ 0-41 ст. „ 0-47 ст. „ 1 „ на крсту — распјатије. Умољавају се госнода уметници, да изволе евоје нонуде са предрачуном овој срп. прав. цркв. ошнтинн до 1. априла 1893. год. припослати. На захтевање послаће се сваком скица плана од иконостаса. Општина задржава себи право, да не мора оном који најјеФтиннје, већ у ког највише поверења имала буде, радњу предати. И з одборске с е д н и ц е д р ж а н е у Н овом Селу (Кста Цј1а1и), дана 17. (29.)јан. 1893. Буднлокић, Павел €. Јованонић, перовођа председник. К215 - -- С Т Е Ч А Ј 22. 2-3 1. 67. ех 1893. Ради нопуњења упражњеног парохијског места у Перлезу са платом друге класе. Молитељи имају своје ваљано инструји сане молбенице нутем својих власти, најдуже до 15. (27.) априла 1893. овој консисторији послатн. И з с е д н и ц е енарх. Консисторије у Вршцу 22. Фебруара (6. марта) 1893. држане. Епархијска консисторија вршачка. 0 Б Ј А В А. «4После смрти Љубомира Александровића, сликара, остало је внше престолних и других мањих светитељских слика. Ако би која црквена општина за своју цркву такове потребовала, може појеФтину цену добити. У Темишвару граду, 3. (15.) марта 1893. Сава Николић, црквењак.