Српски сион

С тр. 182.

„СРИСКИ СИОН."

бр. 12.

8ун.1ст 181" (1игс1) шшегеп Тпе!) ве11>к! 1>еутииЛе!, 1111(1 лгхе Јен Еш2е1иен Ке1$> - ип^еп 8111(1, 80 181 8еше Егкепп1иЈ88. Па тога је мишљења био и великан ОоеНн-. када је рекао: Нл^еп11к'1| коппп! аПев ан!' (Ие Ое81п пипо-еп ап; луо (Певе 8тс1, 1ге11еп аисћ <11е Ое(1апкен ћеггог, ип(1 насћДет 8Ге 8ни1, 8111(1 ансћ сНе ОеЛапкен. Ш то важи о средишту појединца, дакако да важи о средишту онћега друштвенога живота, јер друштвено тело и није нншта друго, него тек ироширени човек. Разложив то, ма и у овом скромном облику, мислимо, да је довољно потврђена иаша горн.а мисао, и ми се усуђујемо ноновити ју оиредељеније: Сва се наша растројеност у јавноме нам животу даје свести па нашу ослабелу релмгмјозност. Једиио су са наших иотресених одношаја ирема вери иочели да се ремете и наши сои,ијални и иолитички одношаји. У нашем народу поче већ поодавна да јако отима маха равнодушност, индиферентизам ирема вери. То је до сада свакако и најкратковидијем поематрачу морало упасти у очи. А с том равнодушношћу стоји, као нека логична последица њезина, у тесној свези и сама нерелигијозност. Јер и ако има у народу нашем неких моралних основица, које баш некако силом не дају, да се ијавно дела према консеквенцијама свога инднФереитизма; ииак, деси-ли се данас-сутра, да другој или трећој такој личности какав изнеиадаи догађај иоле јаче нотресе организам, или да му се штогод упорно препречи на стази живота ето тада момента, када ће се његова равподушност преобразити чак и у саму нерелигијозност! — Реч је до душе крунна, али је она основана на истини. Бар се је и самом писцу ових редака дешавало, да је из уста чак и ратарских слушао сумњу у — биће Бога! Заиста, ми почињемо бивати равнодушнима према вери. иа прелазимо богме чак и саму нерелигијозност. А то је великјад, грдез невоља, која ие ианоси квара само појединцу и ионекој Фракцији, него устраје-ли тако подуже, може опасно иопретити и самој целини, Или зар не? — По-

шљите само мудре уходе на наше мртве страже и оне ће вам брзо донети абера о жудноме облетању проиагандином, а загледате-ли сами у своје средине, око ће вам занети за — Назарене. И та је оиасност тим већа, што се вера наших ирадедова усколебала и у самој иашој „нежнијој половини", која се ни у нас пе бави толико са стварима ума, разабирајући једино за шаиате срца свога; што се верски индиФереитизам (да не рекнем и сама нерелигијозност) поче јатомице да улеже и у та срна, у срца иаших газдарица, од којих иам толико зависи наше добро домаће, у срца матера наше деце, на коју оне имају тако неизмериих утецаја. — Ој, како ли су далеко оне од оних својих узора, које Христу Спасу служише са оноликом оданошћу заради царства небескога ! 0, камо-ли њима оне лепоте душевне? Или што у данашње доба наша уобразиља тако бојажљиво иокушава, да врх ма и најлеишега бића разастре дах вишега битисања? Или еда-ли би седи гуслар и данас налазиО у оиакову изобиљу онаких узора, како их је налазио пекад, и чије му слике и ирилике слободно пристају уз оне Омирове узоре девичанских чари, брачне љубави и верности ? — Ми даиас тако често слушамо о иолитизирању нашега женскиња, о „неким грдним неодољивим мржњама", о силним разореним брачним срећама и — консисторије не могу да се иарешавају брачних парница! Ну ја хитам, да се од ове жалосне јаве што пре удаљим, ма да бих имао још што-шта да кажем, а ие би ме ии најмање изненадило, ако би и само ово сиомињање навукло на мене од стране понеких веће мржње и огорченије срџбе, него на оне, који су целом том јаду сами криви. Јер женски умови нису кадри да стварају еами нове правце. Оне су танаие струне, што нримају сиољашње утецаје. Ја се бар ни најмање пе устручавам констатовати Факт, који је сваком тако јасан; ја се не колебам и исиисати оиИе искуство, да се жена угледа на мужа, на какву нолитику тера он, и она је уз њега, и је-ли он индиФерентан према вери — и она ће брзо постати то. —-