Српски сион

Б р . 14.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 221.

Има ли коме да више приличи пчелар бнти него смиреном монаху ?! Пчела би му могла бити највећи пријатељ, она би га сваким летом упућивала на Творца и Промислитеља овог света, она би га многом чему племенитом учила, она би му заслађивала боравак у тишини, ван домашаја овог бурног света. . . . Па сад опет, само у најмањој мери 7 од ока прорачунајмо, кад би имали сви наши манастири велнке кованлуке, колика би то добит била; би ли манастири осећали пустошење Филокеере?! Не, ни мало! Наши манастири могли би бити угледи у нчеларству за наш народ. Они би требали, да буду центри најрационалнијег ичеларства за цео наш народ. Они би у згодна времена могли шиљати сваке године из своје средине неколико добро спремљених људи за амбулантне (путујуће) учитеље, као што имају и други народи Створимо у мислима себи ту лепу слику, како би изгледало, кад би зука пчела окружила сваки манастир, кад би се надметали поједини манастири, чији ће кованлуци леиши и бољи би-

ти, који ће са бољим оруђем своју вештину извађати. Ово би заиста ириличило, изгледало би као стари наши манастири, који су имали грдне пчелињаке, од којих се подмиривале нотребе не само за манастире, него за читаву земљу па и стра.не земље; изгледало би као велики пчелињаци наших старих краљева. Онај труд и посао, који је нрестао доласком Филоксере у винограде, нека се уиотреби за неговање пчела; и многа сад нразна бурад могу се напунити слатким медом ! Много би лепше светлуцале кроз миомирни дим из кадионица жуте воштанице у славу божју, кад би их сваки манастир од св<Л'а воска правио! Једна ме нада загрева, да ће се ова жеља не за дуго остварити. Калуђерска школа, која је на прагу остварења, она ће и ово добро без сумње учинити. Изрекао сам своје чисто уверење у жељама, да се божјом помоћу остваре, а колико је у њима искрености — Бог види!

(Зр Карлоеци.

Иван Маширевић.

бТтчс.

пеежж сжмрд . (Наставак).

Опозиција је развила цео систем заблуда и Фантома. У вишој јерархији нашој види она и сад, као што су њезини иредходници видели и до сад, увек погрешно и неосновано, људе, који аргатују само туђој вољи, вољи државних власти, а по којој се ми Срби, наша црква и народно-црквена автономија треба давијемо као црви по браздама те „свемоћне" данас воље државне, искидани и избачени иљену разних птица, разиим прохтевима узнемирених. Истинита историја је оправдала некадању вишу јерархију, оправдала тако непобитно, да нред тим оправдањем данас светле и блистају осумњичени Архијереји најчистијим и најузвишенијим родољубљем и самопрегорењем својим, а неираведне живе судије њихове бледе и румене. . . 0 мртвима судцима њиховим да не говоримо. А данашња наша виша јерархија, а на челу јој свети Патријарх Георгије, са својим тежњама

за уређење наше автономије, налази своје оправдање и признање већ и данас код свију родољуба, који без нартијских страсти и рачуна иросуђују те тежње, просуђују поучени искуством, не само последњих 25 година, него искуством и 200-годшињег нашег овострано^ живота. А истинита историја наших дана потврдиће то оправдање, и пред њим ће црвенети и бледети на скоро судије данашње јерархије, као што бледе и црвене и судује њених предходника. Са свим је могуће, да неким судијама нашег данашњег автономног стања и народно-црквених автономних одношаја, није довољно било последње 25-годишње автономно нскуство; са свим је могуће, да они не воде довољна рачуна у ошнте о 200-годишњој овостраној нашој историји и да ју нису довољно проучили и дух јој схватили, па за то јс са свим могуће и појмљиво, да се и данашњој јерархији подмеће неки умишљени „кукавичлук" према државној власти, те умишља могућност, да би државна власт у нашој