Српски сион

„СРПСКИ СМОН."

С тр . 235.

разних и многих иевоља. сиречица и недостатака, о томе ми ни мало не сумњамо. А јер тај Факт има своје убитачне последице за остварење црквене цели и мисије, за то смо ми, — да, за то смо и предлагали епархијске ироповеднике. У нашнм приликама ипак се морамо задовољити са избором материјала, који нам је и за сад на расположењу. А са своје стране такођер препоручујемо како нревод „Ооврлш /а," којег нредлаже брат С. Д., тако и нревод других одабраних и за наше нрилике сходних иоука и проноведи, како би што пре и.што већи избор имали за уиотребу туђих проповеди у иашој цркви. Но нре свега бисмо ирепоручили оној браћи свештеницима, којима бог даде дара и могућности друге, да пораде вољно и марљиво на унанређењу оригиналне наше проноведничке књижевности. Та је књижевност потребна. Јер мање је зло и већа корист : и туђим ироповедима, иа ма и читањем истих сваке кздеље и иразника поучити народ, него га увек и увек нуштати из цркве без иоуке. Али ето пеноље! Шта ми опет говоримо? Ето, г. Огњеслав то „чтеније" иазива круином „бесмислицом", а наше нисање о њој пресудиће као „разглаголствије". Ето грми: да би се „тиме у првом реду широм отворило ноље лењовању нашег свештенства у ногледу проповедпиштва". Ето иас са својих висина упозорује: „како би то морало битд красно, а и каквога би то морало (баш?!) имати силнога утицаја, када би се наш свештеник сваке литургије нопео на амвон или проповедннцу, па оданде читао из неке књиге ! ? А неоиходни (?!) нлод тога био би тај, да би иаш свет брзо изгубио и оно мало свога респекта према проповеди, ону своју веру у проповед". Па кад тако са „највишег судишта" иресуди о свему томе такав авторитет, као што је г. Огњеслав, зар онда смемо ми ситни, малени, неуки, нејаки, да градимо „разглаголствија" ! Смилујте се г. Огњеславе и — дозволите нам. Кад би се превело „Ооврате разни\х поВчтж"; кад би било и других преведеиих н оригиналних „ О окјпима ", не би

то отворило ником „ноље лењовању", него би све то добро дошло свима иама. Ко је „сигуран" и „за вештину рођен", за тога нек се не брине г. Огњеслав. А „невјеже"? Можда се за њих боји г. Огњеслав, да се не „нролење". Не; него се ми бојимо, да ли би и та „ОоЕранТл" те „невјеже" покренула на „чтенија". Унозорени и на другу бесмисленост „чтенија" одговорићемо, пре свега, да та „чтенија" не би била из „ неких " књига, него би то биле у очима верних књиге, које ирипадаЈу цркви и амвону а из којих они очекују поуку. А би ли читање из тих књига са амвона било „красно и од силног (ил' ма каквог) утицаја", то не би никад зависило од иојаве нроноведника на амвону са „књигом у руци" или табаком, него од онога, што би се и како би се читало, као и од свештеника, који би читао. Или, можда г. Огњеслав држи, да је „красније и од силнијег утицаја" на верие свака литургија без нроповеди ? Неоправдана је бојазан г. Огњеслава и за респект и за веру верних у ироповед. Нема сумње, да нроповед на изуст говорена може, кад има и остале све услове за то , силнији утисак иостићи у слушаоца, него прочитана. Али, да верни морају изгубити респект и веру у нроповед само за то, јер ју свештеник са амвона чита, то поричемо пе само г. Огњеславу, него би то порекли и свима његовим учитељима, кад би таку „бесмислицу" рекли и — написали. „ Свет" губи ресиект и веру у иразан г/век амвон. Али са амвона реч хришИанске евангелске иоуке може имати можда и неусиеха , али успеха увек само повољних. Зна ли г. Огњеслав како бива код Назарена? Код њих је све богослужење у песми и читању св. писма. И то читање, неирестано читање, нити слаби респект, иити веру у оно што се чита. Но, и паиа каже ех са1ћес1га и оно, што не стоји, а не би г. Огњеслав, који се на катедру пре времена нонео! . . . Хоће ли га све ово охладити и уиутити, да се још које време не ^трза из свога одређенога иосла ", него, да га настоји свршити, а нама овамо у низиии и доказати да га је свршио^