Српски сион

С тр . Ј270. „СРИС

међу оном двојицом, који с.у при нрвом гласању добили највише гласова, пак, ако се и том приликом гласови на једнако поделе, сматра се да је изабран онај свештеник за нароха, који је но рукоположењу старији, а код избора ђакона решава у том елучају коцка, ако су оба кандидата богослови". Ово је „црно на бело". Онако у рескрипту, а овако у „уставу". По рескрипту консисторија к ан д и д у ј е општини без одређеног броја кандидата. По уставу кандидује најмање тројицу, аможе и више. По рескрипту може кандидовати иједног; по уставу, у случају једног кандидата са прописаним својетвима, расписује се стечај по ново. Рескрипат захтева избор са 2/ 8 а устав са надполовичном већином гласова. По рескрипту се, у случају непостигнуте 2 /з гдасова, именује парох; по уставу у случају не надполовичне већине одлучује старештво кандидата или коцка. Порескрипту општина кандидује, по „уставу" — бира. А сад, руку на срце, ваља истину рећи! Је ли уставом напуштено, сужено или окрњено главно и основно начело рескриптуално у иогледу избора пароха? Није. А је ли „задржано" и проширено баш у слободоумном и напредном правцу? Јесте. Је ли „уставом" осигуран бољи и слободнији избор пароха него рескриптом? Јесте. То је тако очигледно и јасно, да не може бити већма. Је ли дакле било разлога, бар за либералну опозицију, да аранжује иротесте изван сабора и диже опозицију у сабору против „устава", ради тројне кандидације у избору пароха? Није. У„уставу" је не само „задржано", него и проширено главно и основно рескриптуално, дакле садање начело тога избора, а др. Вучетић и либерална оиозиција гласала је иротив „устава" ради тога „задржаног" и још прош и р е н о г начела, односно права народног. Је ли такав поступак логичан; је ли начелан; је ли озбиљно — родољубив ?! Је ли при томе одлучивала логика, начело и родољублзе, или — др. Илија Вучетић и иартајеки смер и тенденција? Сувишно би било, да ми одговарамо на ово нитање. Дела говоре!

СИОН." Вг. 17.

И онда, нек се г. Др. Вучетић не „срди" на на нас. Ми га не „вређамо", него га само верно ФотограФишемо. Што њега баш, то је за то, јер је он највећи кривав, општим нашим интересима на последњем сабору. А ако је његова ФОТограФија и за њега сада „увреда", ми би се радовали, јер то би значило, да ју жели иоправити. Имао је прилике у одбору 11-рице. А пошто ју није поправио, то значи, да га та ФотограФија у истину не „вређа", него да се он само „расрдио" за то, јер смо се ми усудили изнети ју. Изнели смо ју у „Српском Сиону" за то, јер је и то лист за „автономне потребе српске иравославне митрополије карловачке", и јер други лист нисмо имали на расположењу. А учинили смо то у ошите за то, јер држимо да општи интерес, који је по речима др. Вучетића њему тако мио, захтева, да се потиуна истина 1>аже, и да се скине образина са соФизама и неистина, које се народу представљају иод образином: као „разлози" и истина. Нека се г. др. Вучетић и даље „срди", али у тој „срдњи" нек му је увек шетеи!о, е је његова ФотограФија, приказана, и донекле само, у овим чланцима, била у своме оригиналу непокајано „вређање" општих нам народно -црквених автономних интереса. Његови партизани могу заглушивати глас тога шетеп^а, да га и он сам д о в о љ н о не чује. Ми му говоримо искрено, а искреност н истинитоет тога казивања нашег сведочиће му у очи, у лице, у душу, осим нас, и његова савест. Као што из „срдње" није хтео г. др. Вучетић отићи у седнице одбора 11-рице, такојепре тога требао о д иетине и из чи ст о г р о д ољубљане ићиупоследњи сабор, или н е и ћ и у њ у з п р а т њ у з в о н а, к о ј е ј е повукао сам, уз пратњу наручених протеста, а са раздраженошћу, која и с к љ у ч у ј е х л а д а н, р а з б о р и т и м и р а н, апо томе и родољубив — рад, као што и „срдња" његова на „Српски Сион" и у тој „срдњи" одрицање народно-црквеним интересима његове услуге, искључује озбиљно и мужевно родољубље. А да је он био раздражен, о томе смо се ми „својим очима" 14 дана уверавали. Др. Вучетић је добро схватио начелност у питању избора пароха; али је доказао, да је он у том питању неначелан.