Српски сион

С тр . 272. „СРПСКМ

море бити сигурна и од свакијех права и изгреда особне слободе иојединијех чланова њезинога друштва — ево ћу вам за то навести једног класичног свједока и највећег поборннка народнонрквене автономије из нашег времена. А то је главом др. Светозар Милетић. Он је једана14. Фебруара 1868. год. говорио на угарском сабору: „Индивидуум, индивидуална граЈјанска личност ако и јест извор ирава , није. извор свију ирава. Има у моралном свијету, којијем влада зстон слободе, моралних или колективних егзистенција, које не одводе све своје ираво од иојединијех индивидуа, нити од агрегације воља иојединијех људи, него које нека битна ирава носе саме у себи, носе у својој ирцроди и у свом оиредјељењу. Такве су елзистенције: држава и црква. Оне не смију уништити индивидуалиу слободу, јербо су оне раци људи, а не људи ради њих. Индивидуима слободно је изизвјесних држава и цркава истуиити, али док су у њима, морају доиустити, да им се индивидуална слобода ограпичи у мјери, коју оистанак и развитак келективне личности изискује." Овако је говорио онда др. Светозар Милетећ, и ја бих се врло далеко удаљио од своје мете, кад бих сад овдје уиоређивао: како је исти Светозар Милетић говорио на нашијем саборима од 1869, а како је ево говорио на угарском сабору, кад је бранио ,нашу Цркву од државне превласти. Ту би изашле на виђело велике противности. Али за мене је ово врло важно, и ја ово од ријечи до ријечи потнисујем, а мислим да ово може потписати и сваки канониста наше Цркве. Наша Црква дакле, и по самијем Милетићевим ријечима: има као друштво нека битна ирава сама у себи, у својој ирироди и у своме оиредјељењу. А та; њезина ирава, названа „ автономијом," оиисују и уређују ирема њезиној ирироди и ирема њвзину оиредељењу, свети канони, што су основани на божјем слову, иисаном или неиисаном и на темељном уставу Православне Цркве , а то су канони вјере и црквене дисциилине, од којијех ми, као од устава иоложеног од Бога, одстуиити не смијемо, и ми се морамо сваки иоједини од нас, у својој вољн тијем уставом и тије.м канонима ограничавати доиустити у оној мјери, коју изискује оистанак

СИОН." Б р . 17.

и развитак наше цркве, као Православие Цркве. Не ћемо ли то, остаје нам као слободнијем особама или инвивидуима просто „из друшгива њезиног изиЛи ван • Али овдје морам одмах нагласити још једанпут, да се ту разумију онп канони црквени, који су основани на темељном уставу Православне Цркве, који сви у међусобној свези састављају нрквени устав, и као такови не смију за живу главу подлећи никаквијем промјенама времена. А не разумију се овдје и они канони, које смију с временом и обичаји нзмијенити према потребама онога народа, који се налази у појединијем црквеннјем областима. Такове измјене допустили су још васељенски сабори. У оне пак каноне, што су на темељном црквеном уставу основани, п који не подлеже никаквијем промјенама времена нити обичајима појединијех црквенијех области — спадају и она црквена нравила, која уређују духовну црквену управу — око епископа, као главе, као стожера црквене духовне управе; јер у штовању тијех канона и у штовању њиховог каноничког старјешине слагале су се и слажу се свагда, на и данас еве црквене и народне области велике Православне Цркве. Па је ли нужно, да вам ја те каноне овдје све редом наводим, кад су они вама врло добро познати, а особито морају они познати бити господи правницима боље него ли мени; јер ја нити сам правник нити канониста? А ево само два три : „Црква је са свештенством уједињени народ. Црква је иастиру своме иривржено стадо. Без еиискоиа нико ништа. што се Цркве тиче, не може чинити. Ео није са еиискоиом, тај није у Цркви." „Есс1евха ев! р1е !>8 §асегс1о1х ххххИа е! рав^огх вххо §тех асИхаегепб. Ипс1е 8схге с1еТ6е* ерхзсорхххп XXX есс1е«ха е§8е е! ессквха ћх ерхасоро, е! 8х (цхх сххххх ерхвсоро ххоп 8хн(;, хп есс1е8ха пои 8ххпћ" (Сургхахх. ерхз^. 44. ас1 Рархапх.) По томе је дакле епископ глава црквеној управи, а поглавито за то, како вели 39. аностолски канон: „Што за себи иовјерени народ Божји он одговара ЈБогу". Епископу су придружени- свештеници, као п>егови саслужитељи, који служе с њиме, врше само оне послове, што им их еиископ иовјерп као својим мандатарима: