Српски сион

В р. 18.

„СРПСКИ СИОМ."

Стр. 291.

ство и своју власт што веЛма рашири и да велик буде пред пародом, па с тога препоручује влади, да добро гледа, кога ће изабрати нослије њега за митрополита. Исти овај митрополит видећи 7 како влада посебним наредбама, једно по једно ираво крњи из привилегија, непреетано је молио, да се сазове народно-црквени сабор, па да се ту протумаче иривилегије и да се створе сталне уредбе, које се не ће сваки час мијењати. И ако су се у Бечу томе дуго нротивили, најпосле допусте митрополиту, нека сазове сабор — али таман, кад је митрополит сазвао сабор, умре на велику Госиојину 1768. И том приликом укине влада једно од глав- I них права црквене автономије. Дотле је био оби-

чај, кад би умрво митрополит, састали би се епискоии, ако не сви а оно ближи и виђенији људи из народа и то одмах осми дан послије митрополитове смрти на парастос, па би онда састали се и договорно поставили једног од епискоиа за администратора. Тако н послије смрти митрополита Ненадовића, састану се наши епископи и виђенији л.уди из народа, па иоставе за митрополијског адмннистратора бачког владику, Мојсеја Путника, па пријаве то но старом обичају влади ради знања. Али влада не узме то на знање, већ именује вршачког владику, Јована Ђорђевића, за администратора, а владику Путника не хтједе иризнати. (Наставпће се.)

~>4

|р

1111 Ш I, — (Архидијецезална консисторија) у редовној седници својој од 19. аирила. (2. маја) о. г, од важнијих предмета решила је: Одликовање пароха земунског Димитрија Руварца и нароха иришког Василпја НиколајевиИа насловом тсротијереја, за тим иароха вуковарског, Илије ПеркаИапског и пароха бачиначког, Јована, ЈеремиАа, насловом иротоиресвитерских намесника, п нанослетку одликовање Кирила ОбрадовиЛа, пароха адашевачког и Стевана ШимиЛа, пароха ст. пазовачког са црвеним појасом, — узето је на повољно знање. — Рукоположење свршених богослова Симеона Араницког, Евгенија Дамјанова, Мирка Вулића и Јована ПрошиИа узето је дотично прве тројице, који своје опредељење већ имају, на знање, дочим је носледњи закл.учен за личног иомоћника нароху земунском, Николи Савићу. — Никола ЧалошевиИ, искушеник манастира Раковца и Миливој БориЛ, свршени бо гослов из Кузмина обавештавају се, да им је кр зем. влада поделила мољени одпуст од мањкајуће добе за получење свештеничког чина. — Обновиће се наредба консисторијална, но којој су иарохијска звања дужна етатистичним звањима нужне иодатке пружати према новом календару. — Позваће се на одговор неки свештеници због немарности у катихизацији школске деце. Црквена оиштнна у Карловци обавештава се, да јој је дозвољено подићи крст из закладе Георгијевика врху чесме, која се налази на иијаци карио-

вачкој. — Ва администратора парохије у Баногитру одрећује се бешеновачки јеромонах, Герман Милошевић, а за администратора парохије у Мали Радннци раковачкп јеромонах Сергије ЛејнИ, дочим се шишатовачки јеромонах, Јоаникије ЈовановиА, враћа на администрацију парохије Свилошке. — Узет је на знање извештај комисије стечајног исиита, но коме је од иет испитаиих кандидата показао један кандидат довољан успех, осталипак недовољан, — Додривој МоловиИ нотврђује се на основу изборног акта за иароха иришког. — Јован МагарашевиЛ, досадањн администратор парохије у Чеиину, поставлЈа се на основу нристанка тамошње црквене општине за пароха чеиинског. — Григорије НиколиИ, евршени богослов из Шашинаца, ноставља се за протоиресвитератског капелана у Митровици.

Коста Миљевић) иарох дољански, преминуо је 13. марта о. г. у стењевачком заводу за умоболне, у 35-ој години живота свога. Покојник се родио године 1858. у Новој Градишци. Гимназију и богословију изучио је у Карловцима. За свештеника рукоположеп је 1885 године. 0 покојнику нише „Србобран" ово: „Ове до нрошле године служио је на парохији дољанској, а то је једна од најсиромашнијих у пакрачкој дијецези. За дужности свештеиичке бно се ва-