Српски сион

[]у. 18.

„СРПСКМ СИОН."

С тр . 285.

Ето, то су речи дра Никодима Милаша. А што се неки у најновије време иозивају на њ у противном смеру, томе је узрок, или неразумевање или насилно извртање тих речи. Хоће ли др. Полит и сва опозиција доказати, да наша црква друкчије учи и да је у њој ма кад друкчије било? Неће, јер не могу; не могу, јер је то немогуће. Ма какве „околности" оиле, то се учење не да изменити у цркви; нити у њој може друкчије бити, него што је било и што бива, док год наша црква не постане друкчијом, него што је данас у „оној великој заједници православне источне цркве." И за то ће резоновање свако, па и дра Полита, да „но данашњим околностима мора бнти одлучно за слободан избор пароха", остати као ршт (1е8п1егтт, као Фраза, којом се не уређује наша Јфква и народно -црквенаавтономија. Таквим фразама и илузијама у најбољем случају се делектује иартајскн осећај и истиче код нас тако јеФтин, али — а то др. Полит врло добро зна — и еФемеран, тренутни понуларитет.. . . Да своје две ноле говора од 7. новембра пр. г. затуткалише, односно, да своје полутанство маскира, др. Полит је рекао : „ја не бих желео, да парох буде нека врста агената оних Фактора, који стоје изван нашег домашаја". И разуме се, бист: живо одобравање с лева! А ми смо, богме, за такве инсинуацаје постали већ равнодушни као и према свакој другој Фрази А досадно иам је већ на њих и одговарати. Али, ииак ћемо, дру Политу реКи ово: Опозиција, дакле и он, измирила се данас већ сасвим са постојећим стањем у нашој автономијп; дакле и са — рескриитом од 1868. г. По томе рескрипту је избор пароха предан, (1е 1ас1;о, сасвим у руке консисторије, односно епископа. Па? Да л' су свештеници, до сад и у најновије време, бирани по том рескрипту, а у „данашњим околностима": агенти чији год, па још агенти „Фактора, који стоје изван нашег домашаја"? Да л'ће и сви они, који се и од сад но том рескрипту буду у „данашњнм околностима" бирали, бити такви агенти? Зар?! Јесу ли и свештеници пре рескринта били, јесу ли и данас (има их доста још живих) агенти чијн? Зар?! Ег§-о? Др. Полит је и онет избацио — једну фразу. Шта је било српско свештенство народу своме и шта је данас, о томе нек изриче суд

онај, који га достојније иросуђује од драПолита. А да ће и од сада бити родољубиво, али и православно, за то ми имамо гаранцију у оном тесном свагдањем учитељско-пастирском, патријархалном одношају између свештеника и народа. Мантија српског свештеника никад није била у агентури Фактора изван наншх домашаја, а нротив интереса црквс и народа. Била је у агентури партија и њихових шеФова. Да ли на корист цркве и народа? 2б-годишње искуство и 81;аћ18 ^ио данашњн најбоље говори. Кад опозиција брани слободан избор нароха, она вели да чнни то и ради независности свештеника. А ми јој на то отворено одговарамо: У колико смо зависни и одвисни према евојим еиископима, такви и морамо бити. Та каноничка одвисност је природна, по томе и подношљива. Али зависност свештеника од новинарских редакција и партајских шеФОва и т. д., неириродна је, недостојна је свештенослужитеља. Народу је довољно. осигурано дозвољено учешће при избору пароха по „уставу". Онозиција није задовољна тим учешћем, она хоће потпуно с л о б о д а н и з б о р са перхоресцирањем епископске власти у цркви ; не за то, јер народу принада право на такав избор; не за то, јер би му такав избор био од користи ; не за то, јер би се њиме добило „н е зав и с н и ј е" свештенство, н ег о з а т о : да се задовољи доктрина либерализма; а и за то, да свештенство буде зависније, истина не од епископа, али на крају крајева — од појединаца световњака. . < . Руку на срце, ваља истину говорити! Ваља душу ноложити за своје речи! Признавајући неопходност каноничке одвисности свештеника од епископа, ми се и не мислимо еманциповати ње ; а сматрајући одвисност свештенослужитеља од световњака, настира од стада, учитеља од ђака' убитачном и штетном за друге, а недостојном првих, не можемо ју одобрити; а у колико, ма у којем облику постоји, желимо, да се и свештенство еманципује. А т о б и било: на корист и цркве и народа. П а, к а д б и с е и м о г а о д о з в о л и т и потпуно слободан и з б о р иароха црквеним скупштинама, наше је најдубље уверење, да га дозволити ие би требало баш у „данашњим околн о с т и ма" . . . .