Српски сион

С тр . '284.

„СРНСКМ СИОН."

бр. 18.

Истина је и то, да се источна православна црква и јерархија п.е;{пна ослањала, и да се ослања и данас, по својим принципима, на периФерију своју, на своје чланове. Али у ослањању томе није нпкада напуштала своје еиископално устројство ч епискоиска кардинална права. Него се ослањала за то, да одржава и јача што тешњу свезу са својим члановима и да изазива и омогућава што активније учсшКе народа у цркви, односно у достизавању црквене цели и остваривању њезннога задатка. Источна нравославна црква није деспотичка, она је снисходљива, она је нежна мајка својој деци. Али, у тој нежности својој нити јс дозвољавала, нити може дозволити деци својој, да узурпују нека нрава и према њој самој. То дозвољавају „слабе" мајке; то чине неблаго дарна деца. .. . Стављала је и стављаће увек своју снагу у иериФерију и ослањаће се на народ и у оној мери, коју истиче др. Полит, али само онда кад устребају за интерес цркве и она „средства отпора", која црква као црква не може имати. Али тражити за та „средства" од цркве еквнваленат у рушењу основног устројства њезиног, у ноништавању њезиног учења и у иступању нз „оне велике заједнице", — то тек није хтео ваљда озбиљно др. Полнт захтевати! А по његовој изјави 7. новембра пр. г. такво захтевање као да је он хтео поставити. У својој снисходљивој љубави према деци и члановима својим, источна нравословна црква дозвољава им и нри избору свештеника учешће и глас; али нигде није дозволила, нити дозволити може, да руководни носао и одлучујући глас у тим изборимаузму члановињени — народ. У Грчкој именује парохе и ђаконе епархијскн епискон, пошто је чуо мишљење народа о кандидатима. У Србији „нароха поставља епархнјски епископ лично, и о томе за тијем извештава консисторију". 1 ) У Русији „постављање пароха, а исто и другог особља при парохијским прквама припада енархијском епископу, коме консисторија предлаже ради тога односне кандидате". У бугарском егзархату „пароха бира опћа скуиштина свију парохијана, заједно са свештенством дотичне парохије, а под председништвом ') Правосл. цркв. драво, стр. 375—387.

окружног црквеног надзорника; потврћује га енархијски епискои ч ув ш и и р е д х о д н о м и шљ е њ е консистори ј е." 3 ) У неким, дакле, православним црквама народ нема ни учешћа при избору свештеника, у неким га има. Али нигде нема одлучујућег г л а с а. Тако само и може бити у нравославној ц р к в и. У нашој цркви народ има учешћа и гласа. И ми смо за то, да га и у будуће има, јер то се „не противи духу наше цркве." И ма да се многи већ, у потврду своје либералне или радикалне теорије о слободи избора нароха, иозваше на авторитет високопреосв. г. епископа др. Никоднма Милаша, нозваћемо се и ми. Али, ми не ћемо ишчупати из њсговог дела иоједине речи н реченице, и давати им произвољни смисао и самовол>не консеквенције из њих извлачити, него ћемо крај до сад навсденог иреписати из његовог дела 3 ) и ово: „Нраво учешћа вјерних световњака у бирању свештенослужитеља оснива се такођер на иримјеру аностолске цркве. Вјерни народ учествује у избору аи. Матије (Дјел. ап. 1. 15 и сл.) учествује у избору ирвих ђакона (Дјел. аи. 6. 2. и сл.). Ово ираво народа иостоји, у једном ил другом облику, кроз све вјекове цркве. Наводи се обично један канон(ЈЗ лаодик.) нротиву тога ирава, али тај канон говори о свјетини (оуХо^), којој има бити забрањено да бира свештенослужитеље; а нити овај, нити икакав други канон не забрањује народу пли његовим законитим представницима, да учеетвује на прописани начин у избору свештеноелужитеља. Права народа ц у овоме, као и односно црквених сабора, разликују се од права јерархије. Народу у ужем смислу нрипада да бира ^дотичнога и да га предлаже, а јерархичкој власти припада да призна избор и да произведе нредложенога на односно свештенослужнтељско мјесто; или обратно, јерархија иредлаже изврсно лице, а народ исказује своје мишљење о томе лицу н своје пристајање, или ненристајање, да нредложено му лице служи цркву. Народу у овоме припада уоћип сопвиШупш, <:е811то1иа1е и у опће сопвепвига, нити је икада ма који канон лишио народ, односно његове представнике овога права", 2 ) Правосл. цркв. право стр. 375—377. 8 ) 11|ј(1. стр. 232.