Српски сион

„СРПСКМ (ЈМОН."

С тр. 283.

и грубијех братоЈирзилаца и бесрамнијех клевелиника и хулитеља и ттреотровнијех учитеља и неукротивијех рушигаеља мира и свакога друштвенога реда, и продрзљивијех досадљиваца Богу и људима ; и ко би икад исказати могао каквијех ли нас још нема, за које би се слободно с апостолом Павлом смјело рећи, да смо Богом нредани, да будемо: „наиуњани сваке неправде, блуда, лукавства, лихварства, злоће: иуни завпсти, убиства свађе, пријеваре, злоћудности: шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хваставци, гордељивци, измишљачи зла, непокорни родите-

(Наст,

љима, неразумни, непримирљиви, нељубавни, клетволомни, немилостивни. . (Римљ 1., 28. —32.) „Ужасна је ово слика; алије она снимљена с истинитога подлога, или штоно сликари веле „<1а1 тего" : ми смо је ставорили и у нами јој узрок почива." Џ. СундечиЛ — „ Срце и разум у вјери".— „ Просвјета " 1893. св. V. стр. 152—153). С напоменом, да г. писац не искључује из броја „научнијих људп", — у којима „иочива узрок ове жалосне слике" — свештенике: ову „чисту исповјед" песника свештеника потписује и парох Богољуб Мирковић.

Част иначе г. дру Политу, где част заслуи;ује, али 7. новембра пр. г. у саборској дворани, у којој биваше он 20 година, приказао се он заиста као „политнчки иензионирац". „Епискон би имао да именује пароха. То је тако по нашој источној цркви." „Консисторија има да пресуђује квалиФикацију компетената, да не буду неспособни бирани нанарохије. Консисторија је иозвана да одстрани злоупотребе при бирањима." То све рече г. др. Полит и гласа против „устава" радп тројне кандидације у избору нароха! Хоћемо ли и г дра Полита увредити, ако га и поеле овога назовемо сада косш8 (1о1оп8 дра И. Вучетића „Епископ би имао да именује иароха. То је тако по нашој источној цркви." Ако то стоји, као што с1е 1ас1о стоји, и као што ће с1е јчге сНујпо и ностојати увек, онда су оне речи: „да слобода избора иароха. (разуме се без кандидације и потврђења) није нешто што се противи духу наше источне цркве", проста фраза, бачена народу као песак у очи. А кад др. Полит консисторији признаје, да „има пресуђивати квалиФикацију компетената," ради тога, „да не би несиособни бирани били на парохије", па оиет говори и гласа против кандидације (је ли она тројна или мања и већа, не одлучује у овом питању као начелном), онда се ми само морамо „згледати" и питати шта је г. дру Политу?

Зар кандидација инволвира што друго, него то пресуђивање квалиФикације ? Зар пресуђивање квалификације и одклањање „опасности, да ће несиособни битн бирани на парохије," може иначе резултовати, а не у кандидацији, као у најблажијој и најлибералнијој последици тога пресуђивања и одклањања те опасности ? Не може. Та то зна врло добро и г. др. Полит. Па шта се чини невешт знању своме и уверењу знања тога. Што истиче „маскирано именовање" ? Зар ради е®екта? Ми ћемо без е®екта да говоримо. Ако је у кандидацији именовање каково год, онда према учењу црквеном мора бити и тог.именовања Али ми држимо да у тројној кандидацији и онако установљеном избору, као што је у „уставу", нема именовања. Именовање је у рескринту од 1868 г. а не у „уставу". У рескрииту, што га онозиција у своме данашњем одушевљењу за вшгш сцјо у нашој автономији иодржава; а не у„уставу". којега је одбацила. Др. Полит као да је хтео и симонијом да оправдава слободан избор пароха, мислимо избор без кандидације — потпуно слободан. Јесте, симоније је бивало, али она је осуђена и забрањена самом црквом, односним њеним канонима, које ће др. Полит врло добро познавати, на ће и признати, да тиме, што је забрањена симонија и ради тога, што је у опште симоније бивало, није никад анулирано ираво епископа у избору пароха.