Српски сион

Отр. 282.

.„СРПСКИ СИОН."

Бр. 18.

Жива реч — проповед; и живи пример дело. Које је ирече, које је јаче? Реч без дела је мртва: „Дфе газкжи чело ^'кческилт глаголкг и Лнгелскилш, лкжкс (засве дочене „делом") же ие илишх, кк1х'а (гак№) лгкдк зкж/мјји или к\'л1кллх зкацлаи". (IКор. 13., 1.) Дело без речи живи и као живо утиче : „ Многи људи — вели св. Јован Златоусти — ирије се поведу тјо нечему угледањем —• на кога му драго од своје браће, него небројеним доказима, па ма ти докази били истинити, и кад виде , да неко нешто ради, прије се склоне, те и оии то раде ." („Свештенички позив" — „Босан. Херц. Источник" 1893. св. I. и II. стр. 28.) „Да не би ваше присуство овдје било без икакве користи, настојте око оне ваше браће, о којој сам вам већ говорио и о којој ћу вам н онет говорити, да их овамо ирнводите — спомињите им о њиховој заблуди; савјетујте их ие само ријечима, већ и дјелима ; најбоља наука иотиче од примјера, па макар ви ничега и не говорили, но, кад би, но изласку вашем из цркве, мирним држањем вашега тијела, вашим погледима, гласом — ноказивали онима, који нисутамо били, корист, коју је добила душа ваша, то би било доста ради поуке иутјехе." („Свети Јован Златоуст, као проповедник". — „Сриски Сион" 1892. бр. 34. стр. 596.) „Таки> дл просв ^ктитсА ск "ктх клша пред?! ч«лок г кки, мкц) да кидлтх клша доврлд д"кла; и ирославАтх Отца кашего, иже на некеНг\-х." (Мат. 5., 16 ) Гледајући „докраА д'кла" учитељева, односно свештеникова, — ученици, односно верни славе „Отца, иже на некес'к\-х". Ето основа моме „нростосердечију"; ето камена темељца моје „вере", да сваки свештеник, иа баш и „невјежа" може имати уснеха у учитељској служби својој! Ако сваки свештеник не може г краснословити", али може сваки, иа баши „невјежа" „ краснотворити ", и тиме учинити, да његови „гледаоци" — славе )? Отца, иже на некеск\х"; и „склонити" их, да „раде оно, што и он ради". Да, може сваки свештеник, па баш и „невјежа" — „краснотворити", ако хоће; или зар „не мора"?!

Ако „не мора" — узалуд Ке бити и „анђелски језик" — „еиархијског проноведника" ! Ако „мора" — нека баш и туђу „реч", туђу „проповед" поткрепи својим „делом", својим „иримјером", од ког „иотиче најбоља наука" ц он ће имати усиеха, семе 1ае му уродити илодом — дакако „на доброј земљи"; са „пута", са земљишта „каменитог и трновитог" није жео ни небески „сијач", па — држим — да не ће моћи жети ни „епархијски ироповедник". А сад да наведем „чисту исповјед" једног — зар и оиет „простосердечног" — свештеника, која ће нам јасно рећи узрок данашњег лошег „религиозно-верског и наравственог" живота нашег народа: „ . . . А сад ево ме опет к своме предмету, и хоћу да чисто исповједим, са шта сам овога иута узео да развијам ову тему, у толико, у колико ми цреузани нростор листа допушта". „Ево с чега. . . „ Народ кад којега се зачне колебагии мисао о Богу, слабити религиозно осведочење, оаадати морално чувство, губити се иотта ирема законима и ишчезавати ирави народни карактер : тај би се народ узалуд могао надашк ма каквој среЛи и својој величини. А ко би могао нијекатии одрицати, да се на жалост и на неизбјеживу народну штету и нропаст баш истијем данашњијем даном и код нас Словена уоиће не појављују — мање или више — такове убитачне придике? . . . Ако иоле душе у прсима имамо, не можемо ради тога обаратп кривицу на наш ирости народ. — Народ нам је још свуда доста здрав ичио; те је вијеран Богу и својијем предањима. — Него томе злом путу, који је настао и међу народне масе проваљивати: криви смо — хоИеги неЛеги — ми научнији људи у народу, који несвјесно и нерасудно уносимо у народ најгрђи трулеж, који се рађа колико из нросвјетне незрелости, толико и пз цросвјетне нрезрелости; као још и из егоистичкога дима угријанијех глава, које би се хтјеле такмити и са самом неизмјерном и недосеживом божијом мудрости, која је омеђашила људски ум неирекорачивијем границама и казала му: „Само довде! ..." „Јест, браћо! .... Не помаже нам никакво ашање. — Ђаш међу нами, који смо се учили; који нешто вгпие знамо, и који би морали као небеске звијезде свијешлиши народу, находи се и атемста и вјеролома и необуздапијех развратника,