Српски сион

Стр. 310.

,СРИСКИ СИОН.'

1>р. 20.

гова организациЈа, до сад би та изЈава била већ — готов чин. А овако, она мора чекати на предстојећу скупштину целокупног нашег свештенства, на сазиву које се већ ради. Најновији, дакле, конкретаи случај са грађаиским браком, један је доказ више,

како нам је иотреопо свештеничко удружење и н.егова организација. Нравославна је црква нрема питању грађанског брака на становишту хришћанском, догматичком — чисто црквеном. ЈБена јерархија такођер. У своје време чуће се и њезина реч. Ј. Ј.

ш ® ®МШ®(

ш

Оче, ово је живот вечни, да познају тебе јединога истинога Бога и кога си послао Исуса Христа. Јев. Јов. гл, 17. ст. 3. . Разно суде људи о вери. У очима једних нема она никакве вредности, другима је пеоцењено благо. Једнима је тежак јарам. који би да стресу са себе ла на који иачин, несносно огранпчење слободе и воље њихове, суров рушитељ радости; а другима добар и благ господар, племенит добротвор, иријатељ, теишлац, мелем рана њихових, богат извор задовољства и радости. С тога је онима нрвима мало стало до вере, њој се обраћају само у извесно време и на извесним местима, но ни тада ни оиде не находе под њеним кровом користи и утехе за себе ; ови последњи је нигда не губе из вида, она им је пратилац и вођа на свима стазама живота њихова, и свагда у њој налазе заветрине. уживан,а и помоћи. Намера нам је да разгледамо колика важност лежи у вери, да би и онима отворили очи, који је омаловажавају и за ииштавну ствар држе.

Вера, која се оснива на погрешном мишљењу или кипти од празноверице; вера, којој суштипу сачињавају празни обред и церемоније; вера, која као скун ноЈ 'единпх иаучних ставова, само ум човечји храни, а срца му не поправља и пе облагорођава; вера, која ие иочива на стубовима морала и врлине, пего грех и порок иротурује и сеје у свет: така вера да како нема вредности, и далеко пам је п помисао да

о такоЈ вери говоримо и у њезину хвалу и једну реч утрошимо; само вера, која се темељи на истини, која нас учи, да познамо Бога и наше одношаје према њему, и по њима да удешавамо мис-ли и стопе живота нашег, која нам пружа руку помоћи у разноврсним невољама, која нас чини мудријим и врлијим, од које зависи срећа и савршенство наше, — само така вера има ираве вредности и достојиа је наше најдубље поште и иајсрдачније љубави, а така је вера само она, коју пам је Бог преко сина својег Исуеа Христа открио. Јест', то је 'жиеот вечии да аознамо тебе једипога истинога Бога и кога си аослао Исуса I Христа. Но да би ова истинита вера, у којој је иајјасније и најречнтије нзражена воља божја, и за иас вредности имала, коју она сама по себи има, потребно је, да је више свега позпајемо. Ми морамо јасие и ираве појмове имати о њезину учењу, нрописима, садржини и обећањима, и неће нас нросто име иити слепо поштовање вере учииити мудријим, бољим и срећнијим. Она много губи од своје чаробне моћи, ако ннсмо дубље носвећени у њезине истине; у колико је познајемо и размишљамо о њој, толико нас п спасава. Да би о њој што впше знања стекли, мотримо, благочастиви Хришћани, на глас божји у природи, иа глас нашег оца и творца, који у сваком делу својем с нами разговара. Нрелиставајмо књиге евапђелиста и аностола, у њима се чува открпвење божје у чистоти својој. А будемо ли пригнули уво оном гласу, и из овог бистрог извора црпли истниу, вера ће нам одскочити више свију