Српски сион

Б р . 20.

„СРП СКИ СИОН."

Стг. 315.

Јеремића иротив менс, „неквалиФикованога" универзитетлије, нротив мене, слабога и незнатнога дрва ]>оа;јега? Ево са чега: Ја сам, вели он, „одмах у почетку показао свој калибер"(?). Потргао сам „питање о нашем нроповедништву, па и њега (ћогп1)Пе (НсШ!) увукао у то питање" тиме, што сам проговоривши, онако, ех саЉеЛга — изрекао и над његовим епархијским проповедпицима своје „највпше решење", и то га изрекао „без икакве мотивације и разлога, него једино ровашивши то жигом мудрости универзитетске, као иатентом за м^аки безобзир". Ето дакле у моме чланку трагичнога момента по моју главу! Али тако је то, кад је човек још млад п неискусан! Јер да сам ја знао, „као што нисам знао", да би „и од моје стране коректно и најбоље било, да сам, и не узимајући у свој рачун енарх. његове проповеднике, и не изричући о њима своје „највише решење", предложио у своме чланку „чудотворни пут н начин", да се једаред за свагда реши питање о нашем пропоиоведништву" — ја бих свакако и поступио био према том очинском савету, и тада би и једно озбил.но око из питома Срема погледало било на мене благо, прпјатељски, п рекло би ми се: „Е баш ти свака реч'ца по дукат вреди, дивии детићу са Олимпа черновичкога!" А тек да сам знао, што такође, на несрећу своју, нисам знао, па да сам, крај свога скромнога предлога, епархијске проповеднике чак и иреноручио, још бих „једнога леггога дана" свакако и ја био „пријатно изненађен" са речнтом и разложном каквом препоруком мога скромнога предлога у дословноме његову смислу, баш као што се, ето, удостојио речите и разложне одбране у дословноме емислу и предлог С. Д - ћа, јер је он, дабогме, потврдио миеао: да је „нужна установа епархијских нроповедника" (ту је — позор само! — праведни судија превидео да нема разлога !), само тек, не верујући „у остварење, или бар у скоро остварење њезино", препоручује своја Собрашн; алн и ту хита са примедбом, да „тај предлог нити би остварењу установе епарх. проповедника сметао, нити бн ио остварењу исте излишан постао"! Да, тако сам требао и ја бити нредосторожаи, довијен — мудар, на никад лепше! А овако ? — Овако сам дочекао, да ми се не само нредлог „туче" и крњи, него да ми се

још издеваЈу и свакоЈака нмена, и да слушам и овакав разложан и разборит прекор: „Даје у теби, Огњеславе, мало више скромности, у твоме би чланку дакако било и много мање омашака (§1с !), а више мудрости, па ма било м грчке!" Него шта ви мислите, штовани читаоци, еда-ли сам ја баш заиста учинио што некоректно, ружно, охоло? — Ја се усуђујем рећи да не, а уједно цитирати и ове ОоеЉе ове речи: Ман уегапЛегЈ; Ггешс1е ЕеДеп ђеш АУ1ес1егћо1еп \!уоћ1 пиг с1агиш $озећг, тееП шап 81е — 111 сћ! уегкЈапЛеп ћаћ То ћу ја одмах и доказати — црно на бсло, са највећом лакоћом. Када сам ја оно у 3. бр. овога цењенога листа, у предлогу своме: ^Како да решимо ; иитање о нашем црквеном ироиоведништву" изрекао и о епархијским проиоведницима свој скромни суд — а никако своје „наЈ'внше решење", као што би то да маркира нреч. г. Јеј ремић — ја, Бог ми је н ту сведок, нисам ама баш ни у сну сневао да то „рованшм жнгом мудрости увиверзитетске", тим ноторшш „натентом за сваки безобзир". Та ја сам онде тврдио, да ми „још нпкада не добисмо тачна, здрава, згодна одговора" на нитање „о једној од најсветијих дужности нашега свештенства на нитање о проиоведништву", па за доказ тому наведох исиред С. Д—ћевих „СтовранЈж (мзи прлздничну^г, нраковчителну^а но^чснЈи" и испред Миркорићевих мачења недељних и иразничних евангелија " још и „Јеремићеве еиархијпсс ирииоведнике које је преч. г. Богољуб Мирковић тако осудио, да им не ће номоћи ни само позивање — на грчку мудрост". Је-ли тому тако ? Јесте. Па када је тому тако, како ми се онда могаде пришити онај Фамозни „жиг" и „патенат", па томејош и једпим скоком надовезати и оне чудновате речи: „То је најлепшта тактика! Уобрази, или баш и (?) Фингирај себи противника каквог хоћеш, подмети му, што хоћеш, па онда и реци му како хоћеш" ? ! Та ја, скромни громовник са черновичких вп| сина, нити сам себн уобразио, па богае ни фингирао нреч. г. Јеремића — ја сам само то толико рекао (и то не само преч. г. Јеремнћу, него свима штов. читаоцима цењенога листа ! „Сиона"), да се и ја иотнунце слажем са разлозима преч. г. пароха Богољуба Мирковића, што-