Српски сион

„СРИСКИ СИОН."

Б р . 23.

заузела," чињенице д о к а з ују, да је дрква у борби са државном влашћу јача и сигуриија, него народности, да се канони и учење црквено не конФискују н не изигравају као автономне уредбе Потиснути смо са поља политичког, са поља чисто народног. Тај ноложај нризнали смо и својим сабореким устројством. Према томе свршеном чину и Фактичном стању, удесимо сада и своје операције за свој народни црквено-нросветни развитак. Све што радимо, нека буде у име цркве и ради цркве, знајући, да ће снага и наиредак цркве наше значити, у својим носледицама, снагу н напредак оиште народни, и да ће у тој снази и наиретку гарантована увек бити и народна индивидуалност наша српска. Дакле — у цркву! А с ким ћемо се срести у цркви на нрвом

кораку? Са јерархијом. Ко хоће да је у цркви, тај мора бити с јерархијом. Хоћемо ли мира у цркви, морамо га имати с јерархијом. Хоћемо ли цркву јаку, јака мора бити јерархија, јер она је законити иредставник цркве. Без јаке јерархије, слаба ће и црква наша бити Хоћемо ли јаку јерархију, морамо јој признати њезин положај у цркви, њезине прерогативе е' једне, а с друге стране, морамо јој бити одани, раме уз раме на свакоме кораку. Не смемо презати од ње; у њу сумњати не смемо. Не смемо јој завидети власти ни злуради бити. Свако презање значи слабост нашу; свака сумња у јерархију значи а рпоп — губитак. Свака завист ирема јерархији и злурадост значи буру страсти, а ио томе: сигурну погибију наших интереса.... (Иаставиће се)

1111111, — (Прелаз у православље.) Екатарииа, кћи Павла и Алесандре Беквалац, становника надаљских, који већ скоро двадееет година нрииадају назаренској секти, 14. (26.) априла о. г. примила је тајну светог крштења и миропомазања. Рођена је 10. (22.) марта 1877. год. Родитељи је у своје време не дадоше крстити, те је реченог дана накнадно крштена. Од детињства свога на све до 15. године нохађала је по уиутству својих родитеља назаренску скуиштину, а од 15-те године не хтеде више ни нод којим условом у њихово друштво. Ни наговарања ни молбе како родитељске тако и других чланова назаренске секте, па напослетку ни телесна казна од стране родитеља њених, не могоше је нагнати да по ново одлази тамо, где јој се ни најмање не донадаше. Кад настунише и гоњења, она се склони те одбеже за овдашњег момка Стевана Калушиног још ире навршене 16 те године. Данас су обоје законити муж и жена. Исто тако примила је 24. априла о. г. тајну светог крштења и миропомазања мала тро-

годишња девојчица ио имсну Стана, кћи надаљских становника Панте и Рахиле С и р и ш ки, који такође неколико година беху следбеници назаренскс секте. Данас су, хвала милостивом Богу, повратили се у крило матерс цркве нравославне, те ево одмах похиташе да своју малу ћсрку пошљу у св. храм на крштење. Оба крштења нзвршио је надаљски свештеник. "41191 ? $ а а — (т Петар Петровић) умировљенн парох мартоношки, у бачкој епархији, преселио се у вечност 21. маја о. г. носле примљене тајне св. иричешћа и након дуге и тешке болести у 84-ој години живота свога. Покојник беше један од најстаријих свештеника сриских и послужио је цркви и народу пуних 60 година. Родио се у Новоме Саду 9. марта 1809 године. За ђакона руконоложио га је г 1833 епискои бачки Стеван Станковић, код кога је пет година служио као церемонијални ђакон. За пресвитера рукоиоложен је г. 1838, па је те