Српски сион

Б р . 23.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 367.

тета са некадањом народном странком, о н с е одржао једино у тој бојазни и у з аблудама, као последицама те бојазни. А контннуитет борбе за народно-црквена права нашега народа, нрекинут је баш у народној странци још г- 1874, а још и пре Тежња за нревлашКу електрнзује и данашње шеФове „народне странке." Та тежња роднла јој је суревњивост нрсма јерархији. Та суревњивост родила је злурадост; злурадост рађа још и данас сумњичења, разне уображене иредноставке, подвале и друга небирана средства у „традицијоналниј" борби против јерархије; а све то рађало је и рађа: перманентан неспоразум и раздор, с' једне, а назадак у нашем народном црквено-нросветном животу с друге стране. И крај свега тога ми се зар надамо, да ћемо коначно уредити нашу автономију? ! Не; тако не! Јер бадава ће се сазивати и саетајати наши сабори; заман Ј)С се у њима, а у „светлим тренутцима," вапити за сноразумом. Њега неће бити, јер га не може бити, док год се корен несиоразуму не подсече; док год ое тежње световнога реда не сведу у границе могуКности и етварности, ираведности, законитости п целисходности; док се суревњивост према јеу^рхији не замсне признавањем и респектовањем јерархијске власти и значаја у цркви и управи црквеној; док се умишљено страховање према јерархији не замене вером и поуздањем у њу, а зиурадост н сумњичење не отклони искреношћу н оданошКу к' јерархији. Кад то буде, а на томе треба са свију страна радити, онда ћемо ми лако и брзо уредити своје одношаје, своју автономију. Без тога никад не! У данашњем расположењу опозиције према јерархији, расина нам се снага у ништа; губи време у лудо, а вредност наша свађа се све на ниже. А то све нде баш по рачуну — трећега. А мора ли тако бити? Не мора. Може ли бити друкчије? Могло би. Солидан елеменат свију странака и свију јавних раденика, позван је и дужан, да ту могућност створи! А то ће учиннти. чим се еманцнпује заблуда неких нрема јерархији, окане неосноване и убитачне борбе с њоме. То ће опет моћи онда, ако правилно схвати наш народно-црквени положај у земљама угарске круне.

Томе схваћању дао је довољно израза и у најновије време — истина после сабора — г. др. Полит у 30. бр. „Браника" о. г., признав „да смо у овој нашој домовини сасвим нотиснути с иолитичког поља и упућени још једино на цркву и школу," а да нам јс „до сад још само црква остала недирнута." У таквим назорима, у таквом уверењу, кључ је н днректива за наш рад баш на пољу народно-црквене нам автономије. Жалити морамо само, да г. др. Полит, који тако здраве и правилне назоре о нашем положају има, увек и не ради по диктату конзеквенција, које сасвим нрнродно истичу из таквих назора. Или г. др. Полит и опозиција држи, да треба такве назоре изјављивати само онда, кад је у иитању „црквена нолитика" у Угарској, а мењати их у сасвнм супротном правцу онда, кадуређујемо своју народно-црквену автономију?! Увек нравилно мислити и судити, ирви је услов, да и рад увек буде мудар и уснешан. Да, „црква је само остала неднрнута," а ми додајемо: црква само и може остати недирнута, крај свију ексиериментација принципа и доктринс о државној свемоћи. Јср дрква има своје божанске, вечпе, сакросанктне основе; јер: црква треба и требаће увек држави. За то је и „тешко водити борбу против цркве," као што нризнаје и „Браник," кад пише о културној борби у Угарској, и ако су му — ка<> и свој опозицији — „народна нлећа" најшира, кад уређује автономију нашу. Држави импонује још само црква; а ми имамо још само цркву недирнуту. Шта је логика тога ? Концентришимо се у цркви — свом снагом својом. Под њено закриље, у њене шанчеве скупимо еву снагу. Из ње се бранити можемо, под њезином заштитом развијати свој црквенопросветни живот. Њој „ни врата адова не одолгћ1от'1." ; а све што је у име цркве, респектоватн се мора до највиших висина државне власти. Она је светиња још, у коју држава, док хоће да је хришћанска, дирнути и — не с-ме. А док у њу не дирне, њу не уништи —а то је немогуће, дотле је осигурана п наша народна индивндуалност .... Ако се и тврди — иа и у 45. бр. „Браника" о. г. — да је „религија престала да покреће човечанство и да је њезино место народност