Српски сион

„СРПСКМ СМОН."

!)]>. 28.

ју скривене нашем погледу, осим ако не навале нове, ненадне реметачке снаге". 13 ) И доиста, шта све иеје исиитао и докучио човек иаоружан интелигеицијом, како ли је он размакнуо области, над којима и>егов дух влада! Ако сам запрема тек невидљиву тачку на земљи, ипак је вагнуо земљину куглу, измерио љезину висину, ширину и дубљину. Астрономија је уредила звезде, које плове по бескрајним нросторима, одредила им путеве и подвргла своме калкулу небесни механизам. Геологија је сишла у утробу земљину и докучила тајне п.епога постанка и склапања. Физика је прописала законе, по којима бивају сва кретања и мене у телесиом свету, а хемија је изложила стихије, из чијих спојева и распоја постају и нестају сва тела; она одређује, математичком тачношћу, њихове саставне делове и ствара 13 ) Алсксандар Хумболт, Ко.чтов I. стр. 146.

микрокозам у вештачкој лабораторији. 14 ) Обе су дубоко продрле у тајносне радионице природне, где елементарне снаге тихо и иеприметно, али незадржано и силовито, стварају и раде, руше и граде. Физијологија открива, како се образују организми и доказује континујитет њихових основних типова од најнижега етупња, па до највишега и иоследњега, до човечјега тела. Присном свезом и применом природних наука, особито хемијско-Физикалних и анатомских испитивања, створена је иова еноха у лекарству. Исто је тако пошло за руком човечјем духу, услед нагла развића ириродних наука, да у оној мери, о којој пре једва да се и слутило, иодвргне природне снаге својој служби, нриродна блага да немилице нљачка и да освоји ио света.

14 ) X Деви } Ј)је 1е!,к1,еп Та^е елпе.ч Nа !,Ш 'Гог8сћегз. пЂег8е1и! л г оп Ј. Р. V. МагИп« ВатоЂег^. 1833.

(Наставиће се.)

ДА ЛИ ЦРКВЕНИ ОДВОРНИДИ ИМАЈУ ПРАБО ГЛАСАЊА ПРИ ИЗБОРУ ПАРОХА ? (На часш г. Димитрију Руварцу, проши и пароху земунском, а на поуку и њему и свакоме кога се тиче.)

У 63. броју. „ Новога Времсна и читао сам под горњим насловом чланак ученога проте г. Димитприја Руварца, у коме чланку несмишљено пита : „ да ли црквени одборницн имају тграво гласања при избору иароха ?" — иа онда на то питање још несмишљеније у негативном правцу одговара: „да сваки мислећи (!!) човек може и сам увндети, да при избору ђакона, системизованих помоЛника и иароха црквени одбор има ираво само руководити избором — но чланови одборски немају права учествовати никако у избору." То је вели г. прота тако јасно „да се мислећи (!!) човек не може довољно да се иачуди, е се код нас могло, да се и данас иракшикује, да ттри избору: ђакона, системизованих помаћника и иароха учествују ири гласању и одборници. и Преко ове најновије мудрости „миелећег човека," ученога ироте г. Д. Руварца ми не мо-

жемо и не смемо ћутке прећи, јер можемо дозволити, да неко силом и навалице хо11е да оЈ-де необичан и екстравагантан, можемо дозволити да се један „мислећи човек" из иуке разметљивости ставља у опреку са целим „мислећим светом" и са 24-годишњом праксом свих наших црквено-народних автономних власти — али не можемо никоме, иа ни ученоме проти г. Д. Руварцу дозволити, да ои лакоумно заводи наш свст и да га отворено учи очитим неистинама. У овоме листу за „автономне потребе" ми морамо показати и доказати, да се г. ирота Д. РувараИј ужасно иребацио, када је у „Нов. Времену" испнсао речи свога лажног и иеправилног закључка: да црквени одборници немају права гласања при избору ђакона, сист. парох. помоћника и нароха. Ми ћемо касипје казати п доказати, да