Српски сион

„СРНСКИ СМОН."

С тр . 359.

и неје за то одређеи, да буде најнесрећиији међу свима створењима. За то и бегае скентицизам, који учи о иеизвесности свакога сазнања и захтева апсолутну, опћу сумн>у, од увек само баштина погдекојих заблуделих духова и не могаше никада да трајно стече ученика. И где год је он избијао, понаособ кад се је народни и државни живот грчкога народа нагињао крају, кад се је силно римско царство, разједено од морална трулежа, стало љуљати у својим темељима, беше он цигло симптом клоиуле народне снаге и унутарње болести 9 ) или неминовна реакција истуиљењу пантеистичке науке, као што беше бага у ночетку овога столећа. Но и иристалице скептицизма држаху се само у теорији свога начела, у животу га увек порицаху. „У нракси", рече Јум, и) ) који је сумњао у егзистенцију ствари изваи нас, „ваља се равнати по чулима и сумњу ограничити само на спекулацију"; ио тиме је сумња потрла саму себе, јер пристаје, да спољашњи утисак одређује представе, а овамо сумња у објективие ствари, које чине утиске и које одговарају утисцима. А друкчије неје могло ни бити; јер живот ни појединца ни друштва не би био могућ, кад не би стајао на дубоком, чврстом темељу извесно нознате истине. Васколико човечанство — а оно је прави човек, у коме се очитује права човечја ирирода, свеукупност духова — осуђивало је за то увек скептицизам као оно, гато он заиста и јест, као болесну сметл>ику у историји људскога духа, као усамљену, случајну појаву, која за то увек буде одбачена кад го.д наступи и покугаа да задобије важности, коју често, — а у том је обзиру у неку руку оправдана — изазове њен премац, једнострани догматизам, исто тако лажна тврдња, да се све може знати, све докучити, све нојмити. Јер човек пе долази ни до чега, ако тежи за свачим, па и немогућим, те кад не постигне, што је највише, клоне и очаја лако и о оном, што је постижно. Оба су назора махом нодједнако погрешна. Човечја је инте9 ) Упор. Целер, ГНе РћПоворШе с1ег Опеећеп. III. страаа 316. 10) 1п(-јшгу еопсегп. ћишап. ипЗег81апс1т <ј 8ес(- XII.

лигенција заиста кадра да дође до поузданог и извесног сазнања, јер „каки би то био разум", гато рекао Јакоби, „који нитнта, не разуме?" — само нагае је сазнање коначно, погодбено, ограипчено сазнање, као и сам дух и целокупна човечја природа, која је за то у свима својим радњама и узјављивањима везана за ногодбе и границе. Напредак у науци, врстање човечјега сазнања по различитим областима знања није могуће и неда се замислити, кад се у напред постави нека ансолутна знаност. Само апсолутном, бесконачном духу припада апсолутно, непогодбено, неограничено, иредмету са свим адекватно сазнање, јер је он уједно и интелигенција и биће, идеја и реалност и сву истину уједињује у себи, као у њену пореклу и средишту, он је разумпи извор светлости 1 ') као сунце у овом видљивом свету. То познање, које је предмету са свим адекватно, које га са свим поима и исцрпљује, где је потиуна једнакост између објекта и субјекта, који га сазнаје, иа не остаје никакога остатка, који ие би стао у оквир мишљења, то познање је идејал науке, коме коначан дух може да тежи, ал' га никада не ће достигнути. Баш највише и најниже — Бог и атом — као што је приметио јога Аристотело 1 -) измиче се иа сваку руку огатру оку коначна духа. Наше се знање простире само донде, докле допире област наше моћи, опажања и разликовања; а она је онет ограничена и стоји до потицања и утицања, што но их прима од објекта; и баш за то види дух, да му је ту иовучена преграда, коју ће он све даље и даље потискивати али ју неће никада са свим провалити. За то је заблуда тврдити, да човечји дух не сазнаје иишта ; али је заблуда рећи и да оп све зна или бар да може све знати. „За то, кад дубље исиитујемо мрачне радионипе природне и творачку праснату, где има неприступачних и недостижних регијона, резултати нашега умовања једнаки су резултатима о месецу, где увек три седмипе површине са свим и за увек оста1! ) Упор. Платона. Бе Еери1)1. VI. р. 508. 12 ) Ме1арћуз- П. 1. *