Српски сион

Стр. 384.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 24.

тку народних слобода", а ми ћемо до дати: и оистанку и благословеном развитку на ше цркв е. Наше је уверење, да нису нити искуство нити ирилике тада, кад се та права давала и тај „корак у напред" чинио, доказивале нотребу тога корака и тих права. А да нису. доказују то, потоње искуство, па и данашње прилике. И кад ми заступамо то мишљење, да треба понравити ногрешку, која је иротив искуства и нрилика учињена, ми то чинимо баш на основу назора, израженихунаведеном мес т у дотичнога ч л а н к а у о р г а н у р а д и ■ калне опозиције. А изјављујемо том приликом и задовољство неко, да су нам се назори ерели бар у тој тачци, а још би нам веће задовољство било, кад би „радикална" — кад већ хоће тако да се зове — странка, те и тима подобне назоре конзеквентно развијала и подржавала, и кад не би при тим назорима и опет само остали — ми.... Чување стечених „права", боље рећи: чување ностојећих установа у автономији нашој, оиравдава се дотле, док искуство доказује, да су те установе корисне и потребне. Не постоји ли тај доказ, а покаже ли се баш нротиван, наиме, да су те установе убитачне и неиотре бне, онда сви мудри обзири налажу, да се оне измене. У томе случају и корак у натраг је оиравдан. Нредложени „устав" састављан је иод нритиском тих других доказа. За то га и бранимо, и ако га и ми не сматрамо у целостн његовој за неки поН ше ћш^еге. Кад о њему размишљамо и кад о њему пишемо, ми смо слободни од сваких и најмањих било личних, било нартајских обзира и обвеза, јер ми за сада не припадамо ни једној постојећој нашој странци. Не припадамо по природи својој, која не трпи ланце и имиератив партајске дисциилине, ио којем се често мора одобравати и зло, а отклањати и добро. Не нрипадамо нп за то, јер смо најдубље уверени, да нартијама са гвозденим клубским дисцинлинама, које сасвим спутавају слободну вољу и лично уверење, нема места на нашем сабору, јер да под ауспицијама такве дисциплине, коју одржава нретња острацизма и т. д., не можемо коначно уредити своју автономију и доћи до споразума и мира, него се само борити за нартајске итересе.

Кад говоримо о „уставу," сматрамо га предметом дискусије. И већ сад изјављујемо, да њему треба, и по нашем мишљењу, ноправака. У којем правцу, и какве би то поправке биле, о томе се је и опозиција у неким тачкама оиравдано изјавила, а у оквир овога чланка не спада, да о томе говоримо и мп, тпм мање, јер је „устав" нрестао бити предлог за саборску расираву. Алн и сад ћемо рећи, да су се те поправке, донуне и исправци могли учинити п без одбацивања „устава" већ у генералној дебати, н. нр. у интању избора протоиресвитера, системизованих помоћника и т. д У погледу овде расправљена три главна спорна питања, наше је уверење, да су она добила своје правилно, легалнб и целисходно решење у „уставу". Предложено то решење није вређање „на роднпх црава," није убитачно автономији. Оноје сошШо §те (]иа пон за коначно уређење наше автономије с једне, а миран и наиредан развитак њезин с друге стране. Онозиција се борила иротив предложеног „устава." У тој бобри није бирала средства Цела је та борбау суревњивости према јерархији и бојазни за нревласт световног реда, а базирала се на умишљеним предпоетавкама о јерархији. На таквим нредпоставкама базира се цела досадања наша борба иротив ње. И човек се заиста мора дубоко зачудити; Србин мора очајно лелекнути, кад у нашој автономној борби уочи грозан Факат, грозну заблуду, а та је: ми се непрестано боримо са предпоставкама, а чињенице иревиђамо. . . . Нредпостављамо све нешто, а не видимо оно, што бива. . . . У осталом, своју борбу против „устава" и јерархије квалификовала је накнадно најбоље „Дружина Браника" у своме органу бр. 44. о. г. Заборавив шта је све чинила и писала пре сабора, на сабору и иосле сабора, написала је после тога, а у оправданој опозицији иротив црквене нолитике угарске владе, и ове речи: „Влада*) се решила на продужење борбе. Али против цркве тешко је водити борбу; требало је иотражити нове савезнике, требало се окитити звучним Фразама и моДерним идејама, иа да цела борба добије такав вид, као да није само нужна и оправдана, него да је борба видела цротив мрака. Лажно слободоумље је тре*) Замени само са: „народна странка"; а ко хоће и са : „радикална странка,"