Српски сион

В р . 24. „СРПСКМ СМОН." С тр . 385.

бало да нослужи као оружје и противниди тре- „Дружина" неискрена у оиштим стварима, а таба да изгледају као неки реакцијонари, који не ! ко умна, да појми какво јој је „оружје". . . нознају дух времена и данашње потребе". . . . До нашем суђењу, ово признање „Дружине Ми смо се после ових речи грохотом насме- ^ Браника", које од речи до речи, одкрајц до ир»јали, ал' смо брзо и дубоко узданули. четка свога, нотпуно, на длаку клаиује 7 на њеНасмејали смо се заборавности „Дружине зин р а д у сабору и изван сабора, у борби проБраника,"и њеном бацању камења по стакленој тив јерархијо п „устава," најбоља је, најпотпусоби. Насмејали смо се, како сама себе каракте- Н ија и најправеднпја осуда за њу. Уо1ес1:1 ноп рише, сама себи суди суд. (Ц јпјшча! Ал' смо и узданули, а за то: јер је та (Свршиће се.)

Д 0 I (Боравак преосвештенога госп. Беловар 1. (13.) јуна 1893. — На Духове, када је био храм т ј. слава парохијалне цркве беловарске, доживио је народ парохије беловарске иосле 33 године ријетку славу, славу доласка високоиреосвештенога г. Епископа Мирона у своју средину. 11>егово Високопреосвештенство дошло је у очи Духовског нразника из парохије Новосел.анске у Беловар, гђе му је био нриређен свечан дочек. ВеК до самих Новосељана изјахало је до 40 наших Срба, бивпшх граничара, окићених народним врпцама и барјацима, као бандеријум пред свога владику, одакле су нред њим јахали у Веловар, кличући срцем пуним радости „Живио св. Владико!" Намеђи града дочекао је г. епнскопа градски начелник г. Симо Блажевац и подпредсједник црквене општине г. Филин Омчикус и поздравише га кратким поздравом. Код српске основне школе беловарске начињен је био од српске правоел. црквене оићине диванславолук, на ком је са. оне стране, од куда ће доћи г. епискои, било написано: „Добро нам дошао св.Владико!" и ту под славолуком дочекало је многобројно околно свештенство на челу са протом Јованом Штековићем владику свога; —мноашна народа, све школе беловарске — све је то похитало да види св. владику. У име дјечице ноздрави г. еиископа добродошлицом мала Милица, Керка иодпредеједника цркв. општпне, велетршца и велепосједника беловарског Ф. Омчикуса, и нредаде му прекрасну киту цвијећа. Пошто је г. епископ цјеливао крст и св. јеванђеље, упутисмо се еви у цркву, гђе се сви

I и с. Епискоиа Мирона у Беловару.) зајсдно номолисмо свевишњему 5 , & гцисК/МјтркиШЕЛ1К "' Ч педра Жирон*к" и благодарисмо Богу, што га доведе здрава у средину нашу. Пос.ље кратке молитве, ноздрави га. г. прото Штековић у име правосл. цркв. онћине, у име свештенства и народа протоиопијата беловарског срдачним говором; —на што г. еиископ одврати њему а и свему народу подуљом красном бееједом, препоручујући свима без разлике вјере, еношљивост вјерску, искреност и љубав братску. По свршеној бесједи отнратисмо Његово Високопреосвештенство у иарохијалнн дом, гђе му је био приређен стан. Ту се почеше ређати разнг/ поклонства појединих корпорација. Многима од тих још је истога данаг. епиекон посјете вратио. У вече би одслужено свечано бденЦје — а враћајућ «е еа бденија наједном засја славолук и нут, којим је Њ. Високоиреосвештенетво ишло, расвјетл.ен бенгалском ватром. Исто вече, овдашње српско цркв. ијевачко друштво изненадило је Њ. Високопреосвештенство свечаном серенадом. Сутрадан на саме Духове могао је човјек виђети од рана јутра побожнп народ како у гомилама врви из домаће и околних иарохија, да види владику свога и славу цркве своје, давно невиђену. Већ око 9 сати црква је била, и ако је велика, тако нануњена народом, да се нијееи могао макнути. Око 10 сати доиратисмо у цркву св. владику и ноче свечана служба архијерејска, на којој би изведена хиротесија на преч. проти Штековићу; — службу је саг. владиком служило 6 свештеника и ђакон, а пјевало је српско пјевачко друштво литургију Бортњанскову до пола,