Српски сион

СИОН."

С тр . 375.

Е па шта налази дух у себи, кад прегледа, макар само летимичним иогледом, своју властиту суштину и свој унутарњи живот? Је ли разум са свим празан и без садржине, љегово мишљење чисто пасивна моћ, само копија чулних утисака, нродукат мозговне радње? Или он има у себи ону, себи својствену, снагу, да на основу искуства, и потакнут искуством, развија неке опће појмове, праидеје и основне идеје, из којих проистиче свака наука, на којима стоји сав интелектуалан, моралан и социјалан живот? Тако је. Јер разум баш за то, што је разум, продукује махом својом радњом идеје о бићу и суштаствовању, о истини и добру, дужности и праву, узроку и дејству, коначном и бесконачном, свету и Богу. „Јер духу је", вели Тома Аквинат а по њему Лајбниц , „његова суштина прирођена" наиме она снага, која потакнута искуствоМ, развија из себе вечите и нужне идеје. Или зар бисмо смели рећи, да је онај још разуман, који више не разуме тих идеја? И кад их ми исказујемо, не производимо их ми у слушаоцу, нити их ми истом унагаамо у његов дух, него га само навађамо, да их оп производи из себе, будимо само мисли, које у њему дремају као у клици. Јест. док су емпиричке знаности премућство само неколицине, дотле је то идејално познање, дотле су идеје истинитога, доброга, леиога, идеје правде и неправде, коначнога и бесконачнога, опће добро свију људи. Оне науке чине човека ученим, ово нознање чини човека човеком и нрииада му као човеку, макар он најниже стајао, макар био најмање образован, само нека се у њему развила човечанска суштина и свест; на том се нознању оснива наравствена идеја и васколики прави, човечји живот. Опе науке ударају темељ учеиости, ове доносе собом мудрост. Но ту се сретамо с ириговором сензуализма и материјализма. Он не тврди, до душе, да је свеколико и свако људско познање неизвесно и пемогуће, као онћа, апсолутна сумња ; ал он ограничава човеку васколико истинско познање на круг чисто чулнога, рукошшљива искуства ; отуда му и име. Само оно има права у науци, што

се даде чулима опазити, посматрати, „ физикалном мером мерити и одредити", веле његове присталице; што је изван тога, то је трансцедентно , човечјем познању за увек затворена област, у коју човек не може никако нродрети, јер су му за то средства ускраћена 24 ). Идеје истинитога и доброга, коначнога и бесконачнога, створења и створитеља, само су гола имена, јер над искуством нема никаке знаности и само што је чулно, то је и стварно. Све друго, веле нам даље, спада на веру. Само се ту под вером не разуме извесност, која се оснива, ако и на сиољашњим, ал' за то опет на објективним разлозима, него се разуме чисто самовољно мњење и субјективна примнива, тамно чувство или Фантастичне сновне слике, где свако може мислити, шта хоће, а ие може бити на чисто о истинитости или објективности својих представа. . Но још је Августин 25 ) довољно проценио ту сензуалистичку науку. „Телесни човек' - , вели ои, „мери своје познање по чулном искуству. Што својим очима виде, верују, што ие виде, не верују." А Платон је пре њега умну реч изрекао, кад рече: „оне, који све овапућују и само оно држе за истинито, што се може онипати, ваља најпре дотерати, иа онда да их човек иоучава ; кад то буде, они ће за цело признати истину о души, праведност и разумност у њој и повладити, да су то реалне ствари, ако се и не могу видети, ни опипати". 26 ) Већ из дојакошњих наших речи види се ништавост сензуалима; апсолутно ис24 ) Вирхов (Агећп- 1цг раШо1оо\ 81шНепН. етр. 9.): „Природљак знадо само аа тела и за својства тела; што је над тим зове он трансцедентним, а трансцеденцију сматра за блудњу човечјега духа". Молешот (Кге1в1аи? (Јев ГЈвћепз стр. 387.): „Ја сам развио у своме другом писму, да ми ништа не можемо схватити, осим одношаја телеснога света према нашим чулима." Тако и Чолбк, Вихмер и др. Но СЕе су те тврдње позајмљене од пређашљих заступника емаиризма, сензуализма и ма геријализма, наиме од оних из прошлога столећа, а то су : Лок, Копдиљак, Ламетри; Дидро, Далембер и други писци „енциклопедије", Барон Холбах, Хелвеције и др. 25 ) 8егт. ССХ1Л1. т Раесћ. С. 1. 26 ) 8орћ1а1. р. 246. * *