Српски сион

Вг. 24.

клуучење сваке надчулне идеје, свакога вишега, осим чулнога, нознања, морадо би докинути и самеириродненауке а и сваку пауку као таку. Јер је јасио као дан, да су начела и претпоставке сваке науке неке опКе и нужне идеје — биће и суштаствовање, јединство, иоредак, цељ и средство, узрок и учинак, логички закони, идеја закона и законитости у онће, а више свега идеја истине — које се не могу чулно оназити, иа чак ни чулно ириказати. И како ће се идеја истине, закон довољна разлога чулно да прикаже и Физикалном мером мери, кад је управо оно овоме мера и погодба? Шта би била за нас природа без духа, који ју проматра и опажа у њој идејалан поредак, законе и односе, што но их не могу схватити чулна средства за познање, ни мере? Та чулна средства за познање и мере, без мислена духа, виде само случајности и нојединости без смисла и значаја, без унутарњега одношаја и свезе, не нознају закона, па ни наслуЛивати не могу гита је закон! „Неки мисле", вели Августин п да су узроКји свакој нашој мисли једино утисци чулнџх ђиажања у нашем духу и да нема никакога другога узрока, као да ми не мислимо о многоме које чему и небројеноме, за што нема иикаких чулпих слика, као што је и сама идеја о истини. Ако они не размишљају о истини, за што се онда препиру? а ако о том размишљају, нека ми каж.у, како чулно изгледа истина. Нека ми икоји каже, каке је боје истина. Кад размишљамо о идеји правде, ми је не можемо ии чути, ни мирисати, ни опипати. Има, дакле. нешто, што дух неиосредпо види, што он не оиажа чулима, него сазнаје сам собом 11 .- 7 ) А на другом месту каже: 28 ) „Представу о јединици стичемо ми разумом, 'не чулима ; јер чула имају иосла само с оним, што је многостручно, а не, што је једноставпо." Еле дух то излева светлост по читавој природи или боље сазнаје светлост, која је ио њој изливена, објективан разум, који се, у њој, нама приказује.

27 ) Ер181. 56. 1п Р8. 41. 28 ) Ре Шзего агћНг. II 8.

Још већма, од свега тога, преводи нас, нз чулнога света, у вишу област наравствена идеја, којој морамо нризнати универзалан, нуждан и вечан значај. „Двоје", рече Кант 29 ) „буди у мене дивљење: звездано небо над-а-мном и глас савести у мени". Идеја о добром, дужност и право, несу немирни снови болесника у ватруштинп, иесу суптилитети појединих школа или остаци старих предрасуда. Истражујмо, испитујмо, разглабајмо тачно случајеве у својој најунутарњијој свести, као што хемија аналише тела и ириказује њихове саставне делове — нужно и мимовољио ироизноси се у нама пресуда о моралној вредиости или невредности не само туђега, него јопт понајвише и нашега рођепога дела. Деси ли се, где му драго, каки злочин, зар пе пита свако одмах: Ко ? Када ? Где ? За што? Не изриче ли свако пресуду о моралном карактеру тога дела? 30 ) Човечји дух пе може ни коракнути, да га пе воде та основна принципија; то су основна одређења, норме и критерија онога, што јест. „Да закони напгега мишљења несу у природи, бадава бисмо се трудили, да их јој натуримо; да закони природни несу у нашем разуму, не бисмо их могли иојмити". 31 ) За то, кад један новији присташа сензуализма тврди, да се у науци не сме нитати, кад је иостао овај видљиви свет и на што је он ту, јер се наука треба да бави само о оном, што је ту, не истражујући даље, откуда и за што је — он неје тим иорекао и рђаво схватио само највишу и најодличнију, крајну, оићу сврху науке, него и најунутарњију ирироду човечјега духа; 32 ) јер дух неје ништа сазнао, што га може да задовољи, док баш то не сазна.

29 ) У „Критици практичнога разума." 30 ) В. Кузен. Ри Уга! с1и Веаи е1; с!и Вхеп, Рапз 1853 р. 24. и Восије , ТгаИе (1е1а СоппаЈвапсе (1е БЈеи ећ. IV. 31 ) ОегзГе&Г, Оег Сге18! 1п с1ег Жакиг I стр 41. „Шта је, дакле, узрок, да се у бићу и мишљењу, у духу и природи находе једнаки и слични заксни и да се уједињују у 110знању? Обоје имају неки виши, заједнички узрок, неки ираразум , који је уједно и праснага , речју Бог. ПасавШт, Ваттћш^ уептасМег АиГбШже, ГгапкГиг! 1857. Стр. 9'. 3 ) Бихнер, у своме спису г Макрокозам".